Пред Други светски рат, Господ је, Духом Својим Светим , запалио међу Србима пламен богомољачког покрета, свенародног хришћанског препорода на чијем је челу стајао Владика Николај. У земљи Срба било је преко пет стотина богомољачких брастава око којих су се окупљали људи покајничког и молитвеног настројења. Они су углавном били једноставни и са села, као некад рибари апостоли Христови. Таквим душама Бог је давао истинска откровења. Један поклоник Гроба Господњег имао је у Јерусалимском храму 1930. године овакву чудесну визију о Богомољачком покрету у Србији. Ево сведочења о тој визији:
На Велику суботу заноћили смо у храму Гроба Господњег. Целе ноћи смо се молили Богу, како је ко умео, знао и желео, по своме осећају и разуму. Ја сам се молио Богу да сачува нашу земљу, те да и мени у њој буде добро, јер сам знао, ако не буде добро нашој држави, неће бити ни мени добро. У једном тренутку осетих да сам добио духовну инспирацију и да ми се отворише вид и слух. У томе видех сотону која сеђаше на престолу сама као цар, окружен светло – тамном затвореном бојом и непрегледном својом пратњом. Узе неки рог у виду трубе и затруби. Глас му беше огроман, јачи од грмљавине и поче долетати мноштво разних животиња, а највише црних птица и људу, те покрише готово цео простор око њега у ваздуху. Ја чух глас његов, он изрече збору ове речи: ,, Синови пакла, данас је свечан дан, јер победисмо православну Русију, као и друге народе. Њихове су старешине у нашим рукама, само се понеко од њих јошпомало бори. Али се у Србији види нека мала заставица и над њом Мати Распетога. Ја сам њиховим вођама дао нашу науку и научио сам их да се отимају земаљско богаство да би заборавили духовно, те сам успео да их у томе добро заведем. Они раде за нашу ствар боље него што се може очекивати.
Но Распети Христос, на место ових, узео је неке просте људе из народа и развио је опет заставу ено опет у Србији и дао им за вођу Мајку своју, као најмилију и најоданију.
Синови моји, синови пакла! Пазите да се њима свештеници њихови не крену, јер ако оду са њима, изгубићемо народ и Распети Христос ће помоћу њих све од нас опет повратити, и ми ћемо сви поново морати ићу и вечњи огањ. Продужите своје деловање на свештена лица, уливајте им у разум гордост, славољубље, међусобне расправе и похоте, а пред народом претварајте се и сами као да сте сте свештеници и радите све против вере у делима даби тиме народ што више омрзло са свештенством и на тај начин га одбили од Цркве. Настојте да се народ не исповеда, и не причешћује, јер га тако Распети Исуснеће штитити од нашег уицаја.
Један рече из гомиле: „Све би то ишло лако, али шта ћемо да радимо са славом Србиновом, јер она силно штити од нашег утицаја“? Он им рече: ,,Када безакоња њихова преовладају, престаће да славе и слава ће сама побећи од њих. Док их она чува, дотле је немогуће ни душе њихове после телесне смрти сасвим придобити“.Дриги глас чу се из гомиље: ,, Шта ћемо чинити да их спречимо гласове и везу с небом? Како ћемо им омести да их Распети не обавештава о нашим плановима, јер што више ми радимо, све им више Распети улива јеванђељску реч, те се читава побуна диже против нас.Он им сад рече, наредићу њиховим старешинама да им забране скупове и разговоре, под изговором да је то на штету њиховог угледа да ширеЈеванђеље они који га не разумеју и унећу мржњу међу њима охладити љубав те неће разумети и оно што им буде говорено. Наредићу свом мојим слугама који мене слушају да све гласове са неба огласе за моје дело, и на тај начин свет неће веровати оно сто буде чуо и оно што му буде говорено. Свет ће цео бити заведен и пашће у похотљивост, то моћно наше оружије. Тако ћемо сасвим угасити љубав у свету и отклонити то најаче оружје Распетога које се још понегде налази. Успео сам у томе што сам уништио пост. Љубав сам заменио мржњом, а пост похотљивошћу.
