Пре уласка у цркву треба се пристојно, уредно, чисто обићи. Не треба се облачити тако да својим одвањем скрећемо пажњу осталих у храму. Пре уласка у храм Божији треба се побожно прекрстити, поклонити се према иконостасу и дискретно наклонити десно и лепо већ присутнима. Крстити се треба са три правилно састављена прста десне руке, почевши од чела, груди па десног и левог рамена, полако изговарајући у себи молитву.
Икона на средини храма, крст, Јеванђјеље и свете мошти, где их има, треба целивати после два мала кратка поклона. Трећи поклон чини се после целивања. На Спаситељевој икони треба целивати ноге, а код попрсја, руке његове. Код Богородичине иконе и Свеитеља, целива се рука, а код нерукотвореног лика Христовог и Главе Светог Јована Крститељ, целивају се власи косе.
Потом треба запалити свеће за своје зиве сроднике и ближње, обично на горњи део свећњака, а потом палити свеће за покој душе умрлих најчешће у доњем делу свећњака. Затим треба даривати добровољни прилог своме храму који може бити у новцу или неком другом виду, јер то је једини начин да црква врши своју мисију. Ову жртву и принос Богу ваља поправити тихом молитвом у себи.
Мускарци, по правилу, стоје са десне стране у храму, а женске особе са леве, гледајући од улазних врата.
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=v012r_HKpxE[/embedyt]
Док траје света служба Божија не приличи ходати по цркви и целивати иконе пред иконостасом. То се ради пре или после службе. У храму треба стајати као да смо на небу са андјелима .
Треба знати и то да је пожељно у цркву доћи пре почетка богослужења и да без велике потребе не треба излазити напоље пре краја богослужења. Тог дана се не треба гневити нити љутити било кога.
Ток траје служба треба пратити пажљиво и мирно без шаптања и безпотребног померања. Познанике у цркви треба поздравити малим и неупадљивим наклоном.
Крстити се треба углавном онда када се у возгласу помиње Света Тројица: Отац, Син и Дух Свети.
Поклоне треба чинити у посебно важним моментима богослужења: за време малог и великог входа, за време циања Јевандјеља, за врме кађења на реци: ,, Мир Вам „. Велики поклон ( метаније) и клечање у храму чине се посебно уз цасни пост, на литургији Пређеосвећених дарова, код речи свестеника: ,, Христова светлост просвећује све „, код певања: ,, Да исправитсја молитва моја“ .
Од Васкрса до празника Свете Тројице не клечи се у цркви, нити се чине велики поклони. Не треба клечати ни недељом, јер свака недеља поновљени Мали Васкрс, нити великим Господњим празницима.
Приступити светом причешћу, пред крај литургије, могу само они који су се достојно припремили постом и молитвом и који су се исповедили духовнику. За исповест се долази пре почетка литургије. Причестити се може на свакој литургији, а најмање то треба чинити четири пута у четрири годишња поста. Пред светим путиром побожно се приклонити, склопити руке на грудима, не крстећи се, рећи гласно своје име и примити тело и крв Христову у уста.
После Светог причешћа прима се анафора ( освећени хлеб ). Анафора се прима на следћи начин: длан десне руке треба ставити преко левог, уктст и на њега примити из руке свештеника анафору и сачекати у молитви крај свете литургије. Они који се не причешћују, по завршеној служби Божјој, узимају на исти начин анафору, поново целивају при излазу из храма икону, носећи благослов Божји у своје домове.
Пастирско писмо 11 – Сусрет са Богом
