Nedelja četvrta posta – Sredoposna

0
20

Treća nedelja pred Vaskrs, povećena Svetom Jovanu Lestvičniku, piscu znamenitog dela ,, Lestvica” . Sredoposna se zove jer pada u sredini posta.

Iz srca izlaze zle misli, ubistvo, preljube, blud, lazna svedočenja, hula na Boga. I ovo je sto pogani čoveka ( Mat. 15,19).

Ove reči govori Gospod tvoj, sin moj. Ovo je On rekao nekrštenim Jevrejima, čija su srca zbog prvobitnog i ličnog greha bils pretvorena i izvor ne zivota no smrti i svake truleži.

Srce je izvor, a usta su potok. A da je ovo ovako svedoči Sveznajući koji je u telu po zemlji hodio, ovim rečima: usta govore od suviska srca ( Mat.12,34.). Naš jezik, je dakle, glasonoša našeg srca. Kakva slava u srcu i na jeziku, i kakav gad u srcu takav gad i na jeziku. Ono što je u srcu, preliva se i izliva na usta.

Duboko je srce čovečje, rekao je prorok. O Bože, kako je duboko srce čovečje! U srce čovečje može sve stati a ono je jedno u Tebi, Bože nas.  I cistota angelska i nečistota paklena može naći stan u srcu čovečjem. Barometar srca čovečjegnosi nosi svoje brojke od dna pakla do vrha nebesa.

Zašto je rečeno: Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izvire zivot. Izvire život, ako ga očuvaš , izviraće sav onaj nebrojani gad, ako ga ne očuvaš.

I ovo i ono. Pazi dakle, i čuvaj izvor života u sebi, da se ne zamuti. Ti si kršten, a krštenje je velika stvar. Okupan si vodom i duhom. Sin Božji spustio se i okupao te kao majkaprljavo čedo svoje. On je očistio srce tvoje i učinio ga izvorom života. Šta ti radiš? Zar nisi bezuman kad grešiš? Zar grehom obraćaš izvor zivota u izvor smrti?

O Sveprisutni Bože naš koliko je bolje čoveku  da preda srce svoje u ruke Tvoje nego da sam rukuje njime! Vaistinu, srce je opasna stvar za rukovanje, smrtnom rukom! Ti si to oduvek znao! Pa kad si darivao čoveku srce,  to beskrajno tajanstveno cudo, Ti si mu odmah roditeljski posavetovao: sine moj, daj mi srce tvoje! To jest daj mi kao uzdarje moj dar, da ga ne izgubiš.

Govore mnogi o slobodi volje kod čoveka. Ima ljudi dobroslobodnih i zloslobodnih. Dobroslobodan je onaj koji svoju slobodu slobodno ustupa  Slobodnijem, Najslobodnijem, da ni je on  na dobro upotrebio. Zloslobodan je onaj ko hoće da sam rukuje svojom slobodom pa je nesvesno ustupi Tiraninu, Najneslobodnijem.

Zar nisi video dete kome majka da nož da seče hleb, pa dete drži nož a majka ruku deteta. Tako u stvari majka upravlja nožem i ako dete misli drugačije. Ako dete odgurne ruku majčinu, ono će poseći ne hleb nego sebe. Nije li to slika slobode ljudske. Nije li to prica o dobroslobodnim i zloslobodnim. O dobroslobodni, upotrebi datu ti slobodu na to da predaš srce svoje Gospodu na rukovanje. Tvoje će ostati, i ti ćeš ga nositi u sebi, a On će rukovoditi njime.

Pastirsko pismo 15, hvalite ime Gospodnje

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Molimo Vas unesite Vaše ime