Први Богомољачки покрет се појавио на подручију Баната у 19. веку, затим се шири на Бачку, а било га је и на подручију целе Карловачке митрополије.
Савременик тог доба покрет другачије назива „Покрет побожних„ и даје свој опис самог покрета:појавиле су се богомољачке дружине, које су извиле као бујни извор наше пријатне али још неугасиве побожности.
Како је покрет изгледао: људи,жене,стари скупљају се код појединих читају Свето Писмо,поју наше духовне песме,редовно иду у цркву,са наручитом пажњом слушају свештеничку проповед.
После ратова 1876-78 (Српско-турског рата),покрет се појављује и у другим деловима Србије. Богомољачки покрет се појавмује и за време, Првог светског рата међу српским војницима на Крфу и Солунском фронту. У својој књизи „Диван„ о богомољцима,Владика Николај пише како се покрет појавио и у логору Нежидер ( Аустро-Угарски заробљенички логор кроз који је прошло око 17 хиљада Срба). Званично формирање Богомоњачког покрета је било на великом, Богомоњачком сабору у Крњеву 1920 године.
Од тада је почео да делује у крилу цркве као „Православна Народна Хришћанска Заједница„ под непосредним руковоством Владике Николаја.
Период између два рата може се назвати „Златно богомољачко доба„ и по неким проценама покрету је приступило око 100 хиљада Срба и формирбно преко 500 брастава.Ширећи се покрет се појављује готово свуда где су Срби,а наручито се раширио на подручију Шабачко-Ваљевске епархије.
Највећи богомољачки сабор је одржан у Жичи 1938 године,на ком је присустовало око 100 хиљада богомољаца. За време Другог светског рата велики број богомољаца је страдао са својим народом. Из редова богомољаца изабран је највећи број свештеника,монаха и монахиња у после ратној Србији и шире.
Шта је красило Богомољце?
Савременик тог доба пише о карактеристикама првих богомољаца:
Њихов живот носи печат светости, трпљиви су према увредама, не псују, не куну, обичавају да се моле Богу два пута дневно, а понекад врше поноћну молитву, посте среду и петак и све постове.
Причешћују се четри пута годишње, не живе невенчано, скромно се одевају,поштени су не краду. То су услови да се уђе у ред богомољаца.
– Успех богомољачког покрета и шта значи бити богомољац –
Резултати богомољачког рада су непроцењиви из тог доба. Они су:народ се више враћао цркви, више се молио Богу по кућама, више су се празновали црквени празници и постили постови, мање је било растурених бракова, мање се псовало у народу, већа пажња се обраћала храмовима, граде се нови, обнављају стари,помаже се сиромашнима, старим и болесним.
Богомољци су дали лични пример!
Успех је несагледив у очувању вере,заустављању ширења адвенсистичке цркве,ширењу комунизма,атеизма,јачању католичке цркве.
Богомољци су даљи велики допринос у рушењу конкордата са католичком црквом.
И на крају шта значи бити богомољац???
Значи само једно,а то је бити добар и истрајан хришћанин. Бити добар и истрајан хришћа се постиже само и никако другачије него у све укупној делатности утканој и учлањеној у Цркву Божију, у божански организам који оживотвара Дух Свети!
