Благодатни огањ се први пут јавио 335. године на Велику суботу и после годинама и то само православном патријарху, дајући тиме потврду истинитости и исправности наше православне вере.
Благодатни огањ представља пламен који се појављује на Христовом Гробу у Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Васкрса. То је дан који је тело Господа, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога“, жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света.
Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним наѕором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:
„Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња.
Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече.
