МИХАЈЛОВИЋ: Будућност за Србију су зелена радна места и зелене инвестиције
ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА СЕРБИА ГОЕС ГРЕЕН
Данас је у пуној Свечаној Сали Скупштине града Београда по седми пут одржана конференција Сербиа Гоес Греен (Србија постаје зелена) посвећена заштити животне средине и очувању природе која нас окружује, у организацији Цолор Медиа Цоммуницатионс. Генерални покровитељ конференције је Балл Паковање. Званична банка конференције је НЛБ Комерцијална Банка. Конференцију су подржали и ГИЗ Србија, YУнет Цоца-Цола и Делта Холдинг.
Званицама и гостима конференције на почетку се обратио домаћин, градоначелник Београда, др Зоран Радојичић речима да желимо зеленији Београд али то мора бити на економски одржив начин.
Град Београд је у претходном периоду урадио много за заштиту животне средине. Градоначелник је истакао више пројеката вредним помена у овој области. Активним засађивањем дрвећа и пројектом Дрво за Београд приближавамо се циљу од 25% зелених површина у урбаном делу Београда. Преко 5 милијарди евра је потребно улагања у заштиту животне средине и унапређење екологије у нашем граду. уколико желимо да се приближимо европском стандарду. Такође, до 2030. године смо се обавезали као град да смањимо емисију гасова за 40%.
“Желимо да радимо конкретне ствари које нас воде заједничком циљу – Зелени Београд. Београд и Србија ће сигурно у наредном периоу бити још зеленији са још вишим стандардима животне средине” – закључио је Радојичић.
Х.Е. Киммо Лäхдевирта, амбасадор Финске у Србији је у свом излагању рекао да Финска снажно подржава зелену транзицију Србије што потврђујемо и данас. Прошле године смо са нордијским партнерима у четири града Србије, укључујући и Београд одржали конференције на којима смо причали са представницима јавне управе, компанијама и заинтересованим грађанима о темама циркуларне економије које су јако важне за зелену транзицију Србије.
“Бољи квалитет живота за грађане Србије као и боље економско окружење донеће нове и значајне зелене инвестиције. Помоћи ћемо Србији да достигне највиши европски стандард у заштити животне средине. Грађани данас траже више од власти, желе здравију околину и желе да се испуни Зелена агенда којој смо сви у Европи посвећени” – закључио је Х.Е. Лäхдевирта.
Конференцију је званично отворила Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка рударства и енергетике.
Држава се определила пре свега кроз свој законодавни оквир да се окрене зеленој економиј. Закон о климатским променама, нови законодавни оквир у области енергетике и рударства. Србија први пут има закон о обновљивљим изворима енергије. Закон о енергетици је усклађен са европским стандардима који су оквир здравије животне средине у будућности.
“Наша визија је да Србија буде декарбонизована 2050. године јер није реално да то буде раније. Али јесте реално да до 2030. Србија има смањење производње електричне енергије из термо капацитета и сугурно повећање производње енергије из реверзибилних хидроелектрана и обновљивих извора енергије” – навела је Михајловић.
Потребан је један заједнички друштвени консензус да размишљамо шта ми чинимо да средина буде здравија. С једне стране, смањење потрошње енергије по јединици производа, да енергетска ефикасност буде мног већа него што је данас. С друге стране колико је питање заштите животне средине питање опстанка наше земље или било које друге.
“Морамо да схватимо да је наша будућност да можемо да имамо зелена радна места, да се тако брзо развијамо управо са зеленим инвестицијама” – закључила је Михајловић.
“Сигурно је да ће се будућа влада бавити питањима зелене енергетске транзиције и зелене економије у Србији у наредном периоду”. – закључила је Михајловић
ЦИРКУЛАРНА ЕКОНОМИЈА У СРБИЈИ – Модели и примери добре праксе је први панел конференције у коме су учествовали Ненад Ђурђевић, комерцијални директор за Русију, Југоисточну Европу и Турску, Балл Цорпоратион, Тиса Чаушевић, менаџерка за јавне и регулаторне послове у компанији Цоца-Цола ХБЦ Србија и Црна Гора и Синиша Митровић, директор Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије. Модеририрала је Оливера Стефановић Станковић, Проглас публиц релатионс агенцy.
Ненад Ђурђевић је испред Балл Корпорације као уводничар првог панела презентовао активности компаније кроз цасе студy „Шта све Балл ради да би лименка била потпуно циркуларна?“
“Компанија Балл је поставила себи амбициозне циљеве да би обезбедила потпуну циркуларност лименки. До 2030 године наш циљ је да рециклирамо 90 % лименки на свим тржиштима у којима компанија послује, као и 85% рециклираног алуминијума у нашим производима. Такође електрична енергија, која се користи у нашој производњи, долази из обновљивих извора како за наше тржиште, тако и тржиште Европе и Северне Америке. То су само су неки од механизама на којима радимо који ће нам обезбедити поптуну цикуларност нашег производа” – закључио је Ђурђевић.
Тиса Чаушевић је истакла да “ми у Цоца-Цоли сада улажемо у људе, сопствене капацитете и учествујемо у пилот пројекте са партнерима из индустрије где се прилази потрошачима и врши се едукација, опипава се докле су спремни да иду, да ли су спремни да донесу искоришћену амбалажу на рециклирање ако је рециклажно место 100м удаљено или треба да седну у ауто и одвезу се до тог места. Ми радимо све што можемо као индивидуална компанија, све наше фабрике, пуниоце имају систем за раздвајање отпада, где наши радници раде тријажу. Проценат рециклаже нашег индустријског отпада је скоро 100%, 99,7% тачније. Комплетна електрична енергија коју ми користимо је искључиво зелена, из одрживих извора. Техничка вода остане у систему за санитарне сврхе. Тиме ми се припремамо да будемо активан партнер у будућим системским решењима од којих ће свима бити боље”.
Синиша Митровић је рекао да нема више времена за преговоре са политиком, индустријом или грађанима јер после пандемије ковида, Украјинске кризе и енергетске кризе, морамо да у потпуности редизајнирамо регулаторни оквир, тржишне моделе у правцу циркуларне економије.
РЕНЕWАБЛЕ ЕНЕРГY – КЕY ТО ЕНЕРГY ИНДЕПЕНДЕНЦЕ: Како постићи енергетску независност је други панел у коме су учестовали Зоран Лакићевић, државни секретар, Сектор за енергетску ефикасност и топлане, Министарство рударства и енергетике, Александар Поповић, пројектни менаџер, ГИЗ Србија, Тијана Копривица, директорка одрживог пословања Делта Холдинга и Оливера Џелић, директорка одељења за рад са привредом, НЛБ Комерцијалне банке. Панелом је модерирала Ана Бован, председник Централног европског форума за развој (ЦЕДЕФ).
Зоран Лакићевић је представио нови Закон о енергетској ефикасности и његове битне промене које доноси.
“Нови национални програм за мере уштеде у домаћинствима од прошле године је резултат овог закона где кроз субценције од 50% држава помаже грађане да своје домове учине економски ефикаснијим. Са скоро свим општинама је потписан споразум и пројекат се наставио и ове године” – рекао је Лакићевић.
Лакићевић је додао да задњих годину дана је велики број пројеката покренут и да Србија има амбициозне планове у наредном периоду за повећање енергетске и ефикасности и енергетске независности. Завршени су и преговори са Светском банком те ћемо имати линију финансирања капиталних пројеката и од те линије.
Александар Поповић је представио пројекат ГИЗ-а Србија “Промоција обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности у Србији” у циљу даљег развоја добијања електричне енергије из обновљивих извора и ширење мреже конзумената ове енергије. Први део пројекта је регулаторни где са партнером Министарством за рударство и енергетику помажемо њима на дефинисање законодавног оквира. Друга компонента је практична да сви заинтересовани сазнају како могу да постану купци или произвођачи обновљиве енергије. Подизање капацитета свих заинтересованих страна је трећа и најважнија компонента којом заокружујемо ову причу”.
Тијана Копривица је истакла да “за Делта Холдинг циљеви одрживог развоја иду у два смера да до 2030. 60% енергије коришћене у производњи буде добијено из обновљивих извора а да отпад у мери у којој је могуће јер за сада зеро wасте (без отпада) је немогуће извести, да све што се може рециклирати да се то и уради”.
Оливера Џелић је навела да “поред сопствених циљева у домену одрживог пословања, НЛБ Комерцијална банка кроз своје кредите и линије инвестирања помаже привреду Србије. Једна линија је кроз директно инвестирање компанија које послују у складу са правилима одрживог развоја и циркуларне економије. Затим можемо понудити инвестиционе кредите за обновљиве изворе енергије и повећање енергетске ефикасносности, са фокусом финансирања инвестиција у соларне панеле, ветропаркове. Посебно су нам занимљиве реверзибилне хидроелектране које су споменуте и сигурно ћемо и ми као банка бити део ланца њиховог финансирања”.
СМАРТ АГРИЦУЛТУРЕ ИС МАКИНГ ТХЕ WОРЛД ГО АРОУНД – Како паметна технологија унапређује пољопривреду и смањује загађење природе је последњи, трећи панел у коме су учествовали Јанко Исидоровић, стручни консултант ИоТ, YУНет, Никола Копиловић, менаџер пројекта, Терра Цонсултинга, Бранислав Анђелић, власник винарије Плавинци, Игор Иванишевић, технички директор, Зобнатица АД и Тхеодоро Аqуила, менаџер воћњака, Зобнатица АД. Модерарирао је Горан Ерор, новинар, Радио-телевизија Војводине.
Јанко Исидоровић представио технологије које YУНет развија, пре свега платформу која може да дигитализује процесе било пољопривредне или неке индустријске. Постављањем сензора и сакупљањем информација у један кровни систем који ће их обрадити и дати резултате на једном месту и тиме можемо знатно олакшати процес производње. И што је најбитније све иновације које уводимо су за појединачне кориснике и компаније врло једноставни алати за употребу. Код пољопривреде можемо оптимизовати потрошњу воде и употребу ђубрива јер ће нам сензори дати прецизне информације колико је потребно тога што ће цели процес учинити оптимизованијим и одрживим на дуге стазе”.
Технологија у пољопривреди ће се тек развијати и већ сада сваки помак и ново паметно решење олакшава производњу и повећава пољопривредње капацитете. Технологије се морају користити и јер само тако се на прави начин може структуирано приступити заштити животне средине. Тако ће се и пољопривредна газдинства имати свој одрживи развој.
Конференцију су испратили представници државних органа управа, чланови академске заједнице, бројне компаније и медијске куће.
архива слика
Цолор Медиа Цоммуницатионс’с албумс
