USPEŠNO ODRŽANA KONFERENCIJA SERBIA GOES GREEN, 07.06.2022. U BEOGRADU

0
58

MIHAJLOVIĆ: Budućnost za Srbiju su zelena radna mesta i zelene investicije

ODRŽANA KONFERENCIJA SERBIA GOES GREEN

Danas je u punoj Svečanoj Sali Skupštine grada Beograda po sedmi put održana konferencija Serbia Goes Green (Srbija postaje zelena) posvećena zaštiti životne sredine i očuvanju prirode koja nas okružuje, u organizaciji Color Media Communications. Generalni pokrovitelj konferencije je Ball Pakovanje. Zvanična banka konferencije je NLB Komercijalna Banka. Konferenciju su podržali i GIZ Srbija, YUnet  Coca-Cola i Delta Holding.

Zvanicama i gostima konferencije na početku se obratio domaćin, gradonačelnik Beograda, dr Zoran Radojičić rečima da želimo zeleniji Beograd ali to mora biti na ekonomski održiv način.

Grad Beograd je u prethodnom periodu uradio mnogo za zaštitu životne sredine. Gradonačelnik je istakao više projekata vrednim pomena u ovoj oblasti. Aktivnim zasađivanjem drveća i projektom Drvo za Beograd približavamo se cilju od 25% zelenih površina u urbanom delu Beograda. Preko 5 milijardi evra je potrebno ulaganja u zaštitu životne sredine i unapređenje ekologije u našem gradu. ukoliko želimo da se približimo evropskom standardu. Takođe, do 2030. godine smo se obavezali kao grad da smanjimo emisiju gasova za 40%.

“Želimo da radimo konkretne stvari koje nas vode zajedničkom cilju – Zeleni Beograd. Beograd i Srbija će sigurno u narednom periou biti još zeleniji sa još višim standardima životne sredine” – zaključio je Radojičić.

H.E. Kimmo Lähdevirta, ambasador Finske u Srbiji je u svom izlaganju rekao da Finska snažno podržava zelenu tranziciju Srbije što potvrđujemo i danas. Prošle godine smo sa nordijskim partnerima u četiri grada Srbije, uključujući i Beograd održali konferencije na kojima smo pričali sa predstavnicima javne uprave, kompanijama i zainteresovanim građanima o temama cirkularne ekonomije koje su jako važne za zelenu tranziciju Srbije.

“Bolji kvalitet života za građane Srbije kao i bolje ekonomsko okruženje doneće nove i značajne zelene investicije. Pomoći ćemo Srbiji da dostigne najviši evropski standard u zaštiti životne sredine. Građani danas traže više od vlasti, žele zdraviju okolinu i žele da se ispuni Zelena agenda kojoj smo svi u Evropi posvećeni” – zaključio je H.E. Lähdevirta.

Konferenciju je zvanično otvorila Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike.

Država se opredelila pre svega kroz svoj zakonodavni okvir da se okrene zelenoj ekonomij. Zakon o klimatskim promenama, novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva. Srbija prvi put ima zakon o obnovljivljim izvorima energije.  Zakon o energetici je usklađen sa evropskim standardima koji su okvir zdravije životne sredine u budućnosti.

“Naša vizija je da Srbija bude dekarbonizovana 2050. godine jer nije realno da to bude ranije. Ali jeste realno da do 2030. Srbija ima smanjenje proizvodnje električne energije iz termo kapaciteta i sugurno povećanje proizvodnje energije iz reverzibilnih hidroelektrana i obnovljivih izvora energije” – navela je Mihajlović.

Potreban je jedan zajednički društveni konsenzus da razmišljamo šta mi činimo da sredina bude zdravija. S jedne strane, smanjenje potrošnje energije po jedinici proizvoda, da energetska efikasnost bude mnog veća nego što je danas. S druge strane koliko je pitanje zaštite životne sredine pitanje opstanka naše zemlje ili bilo koje druge.

“Moramo da shvatimo da je naša budućnost da možemo da imamo zelena radna mesta, da se tako brzo razvijamo upravo sa zelenim investicijama” – zaključila je Mihajlović.

“Sigurno je da će se buduća vlada baviti pitanjima zelene energetske tranzicije i zelene ekonomije u Srbiji u narednom periodu”. – zaključila je Mihajlović

CIRKULARNA EKONOMIJA U SRBIJI – Modeli i primeri dobre prakse je prvi panel konferencije u kome su učestvovali Nenad Đurđević, komercijalni direktor za Rusiju, Jugoistočnu Evropu i Tursku, Ball Corporation, Tisa Čaušević, menadžerka za javne i regulatorne poslove u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora i Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije. Moderirirala je Olivera Stefanović Stanković, Proglas public relations agency.

Nenad Đurđević je ispred  Ball Korporacije kao uvodničar prvog panela prezentovao aktivnosti kompanije kroz case study „Šta sve Ball radi da bi limenka bila potpuno cirkularna?“

“Kompanija Ball je postavila sebi ambiciozne ciljeve da bi obezbedila potpunu cirkularnost limenki. Do 2030 godine naš cilj je da recikliramo 90 %  limenki na svim tržištima u kojima kompanija posluje, kao i 85% recikliranog aluminijuma u našim proizvodima. Takođe električna energija, koja se koristi u našoj proizvodnji, dolazi iz obnovljivih izvora kako za naše tržište, tako i tržište  Evrope i Severne Amerike. To su samo su neki od mehanizama na kojima radimo koji će nam obezbediti poptunu cikularnost našeg proizvoda” – zaključio je Đurđević.

Tisa Čaušević je istakla da “mi u Coca-Coli sada ulažemo u ljude, sopstvene kapacitete i učestvujemo u pilot projekte sa partnerima iz industrije gde se prilazi potrošačima i vrši se edukacija, opipava se dokle su spremni da idu, da li su spremni da donesu iskorišćenu ambalažu na recikliranje ako je reciklažno mesto 100m udaljeno ili treba da sednu u auto i odvezu se do tog mesta. Mi radimo sve što možemo kao individualna kompanija, sve naše fabrike, punioce imaju sistem za razdvajanje otpada, gde naši radnici rade trijažu. Procenat reciklaže našeg industrijskog otpada je skoro 100%, 99,7% tačnije. Kompletna električna energija koju mi koristimo je isključivo zelena, iz održivih izvora. Tehnička voda ostane u sistemu za sanitarne svrhe. Time mi se pripremamo da budemo aktivan partner u budućim sistemskim rešenjima od kojih će svima biti bolje”.

Siniša Mitrović je rekao da nema više vremena za pregovore sa politikom, industrijom ili građanima jer posle pandemije kovida, Ukrajinske krize i energetske krize, moramo da u potpunosti redizajniramo regulatorni okvir, tržišne modele u pravcu cirkularne ekonomije.

RENEWABLE ENERGY – KEY TO ENERGY INDEPENDENCE: Kako postići energetsku nezavisnost je drugi panel u kome su učestovali Zoran Lakićević, državni sekretar, Sektor za energetsku efikasnost i toplane, Ministarstvo rudarstva i energetike, Aleksandar Popović, projektni menadžer, GIZ Srbija, Tijana Koprivica, direktorka održivog poslovanja Delta Holdinga i Olivera Dželić, direktorka odeljenja za rad sa privredom, NLB Komercijalne banke. Panelom je moderirala Ana Bovan, predsednik Centralnog evropskog foruma za razvoj (CEDEF).

Zoran Lakićević je predstavio novi Zakon o energetskoj efikasnosti i njegove bitne promene koje donosi.
“Novi nacionalni program za mere uštede u domaćinstvima od prošle godine je rezultat ovog zakona gde kroz subcencije od 50% država pomaže građane da svoje domove učine ekonomski efikasnijim. Sa skoro svim opštinama je potpisan sporazum i projekat se nastavio i ove godine” – rekao je Lakićević.

Lakićević je dodao da zadnjih godinu dana je veliki broj projekata pokrenut i da Srbija ima ambiciozne planove u narednom periodu za povećanje energetske i efikasnosti i energetske nezavisnosti. Završeni su i pregovori sa Svetskom bankom te ćemo imati liniju finansiranja kapitalnih projekata i od te linije.

Aleksandar Popović je predstavio projekat GIZ-a Srbija “Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji”  u cilju daljeg razvoja dobijanja električne energije iz obnovljivih izvora i širenje mreže konzumenata ove energije. Prvi deo projekta je regulatorni gde sa partnerom Ministarstvom za rudarstvo i energetiku pomažemo njima na definisanje zakonodavnog okvira. Druga komponenta je praktična da svi zainteresovani saznaju kako mogu da postanu kupci ili proizvođači obnovljive energije.  Podizanje kapaciteta svih zainteresovanih strana je treća i najvažnija komponenta kojom zaokružujemo ovu priču”.

Tijana Koprivica je istakla da “za Delta Holding ciljevi održivog razvoja idu u dva smera da do 2030. 60% energije korišćene u proizvodnji bude dobijeno iz obnovljivih izvora a da otpad u meri u kojoj je moguće jer za sada zero waste (bez otpada) je nemoguće izvesti, da sve što se može reciklirati da se to i uradi”.

Olivera Dželić je navela da “pored sopstvenih ciljeva u domenu održivog poslovanja, NLB Komercijalna banka kroz svoje kredite i linije investiranja pomaže privredu Srbije. Jedna linija je kroz direktno investiranje kompanija koje posluju u skladu sa pravilima održivog razvoja i cirkularne ekonomije. Zatim možemo ponuditi investicione kredite za obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosnosti, sa fokusom finansiranja investicija u solarne panele, vetroparkove. Posebno su nam zanimljive reverzibilne hidroelektrane koje su spomenute i sigurno ćemo i mi kao banka biti deo lanca njihovog finansiranja”.

SMART AGRICULTURE IS MAKING THE WORLD GO AROUND – Kako pametna tehnologija unapređuje poljoprivredu i smanjuje zagađenje prirode je poslednji, treći panel u kome su učestvovali Janko Isidorović, stručni konsultant IoT, YUNet, Nikola Kopilović, menadžer projekta, Terra Consultinga, Branislav Anđelić, vlasnik vinarije Plavinci, Igor Ivanišević, tehnički direktor, Zobnatica AD i Theodoro Aquila, menadžer voćnjaka, Zobnatica AD. Moderarirao je Goran Eror, novinar, Radio-televizija Vojvodine.

Janko Isidorović predstavio tehnologije koje YUNet razvija, pre svega platformu koja može da digitalizuje procese bilo poljoprivredne ili neke industrijske. Postavljanjem senzora i sakupljanjem informacija u jedan krovni sistem koji će ih obraditi i dati rezultate na jednom mestu i time možemo znatno olakšati proces proizvodnje. I što je najbitnije sve inovacije koje uvodimo su za pojedinačne korisnike i kompanije vrlo jednostavni alati za upotrebu. Kod poljoprivrede možemo optimizovati potrošnju vode i upotrebu đubriva jer će nam senzori dati precizne informacije koliko je potrebno toga što će celi proces učiniti optimizovanijim i održivim na duge staze”.

 

Tehnologija u poljoprivredi će se tek razvijati i već sada svaki pomak i novo pametno rešenje olakšava proizvodnju i povećava poljoprivrednje kapacitete. Tehnologije se moraju koristiti i jer samo tako se na pravi način može struktuirano pristupiti zaštiti životne sredine. Tako će se i poljoprivredna gazdinstva imati svoj održivi razvoj.

Konferenciju su ispratili predstavnici državnih organa uprava, članovi akademske zajednice, brojne kompanije i medijske kuće.

arhiva slika

Color Media Communications’s albums