Корен ове речи лежи у грчкој речи ( АГИОС), што значи светао, али не означава светитеља већ човека који је благословом Божијим отишао на поклоничко путовање највећој светињи хришћанства Гробу Господњем чиме се уврстио међу људе особите привржености своје вере. У време када су људи чували страх Божији у srcу добро творили хаџија је био човек поштован и уважен. Ова реч је непрестално опомињала њеног власника да у животу мора бити мали Христов апостол, чија би дела светлела пред људима како би сам Спаситељ рекао : Тако да светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе оца вашега који је на небесима. Сваки поклоник Свете Земље може да добије и писмену потврду – грамату, повељу коју издаје Јерусалимска патријашија.
По повратку са поклоничког путовања сваки поклоник уколико има писмени доказ – грамату, уколико жели може испред свог имена додати титулу хаџи. Наследници носиоца титуле хаџи могу је додати између имена и презимена. Пут додавања титуле хаџи у докуемнта је следећи: грамату је прво неопходно превести са старо грчког или руског на српски језик код овлашћеног судцког тумача, затим са тим преводом се одлази у матичну службу општине где се подноси молба за измену лицних података, по извршењу измене података покрећесе се процедура издавања нових докумената.
