Исхрана је један од најважнијих фактора који утичу на наше здравље, како физичко, тако и ментално.
Правилном исхраном и физичком активношћу постиже се баланс у организму, јача се имунитет, поправља расположење, чак и лечи депресија. Са друге стране, уколико се здрав начин исхране потпуно занемари и прибегава се лошим навикама на свакодневној бази, нарушава се опште здравље.
Шта представља правилна, односно здрава исхрана?
За добро здравље неопходна је избалансирана и разноврсна исхрана. Иако се са овим термином сусрећемо готово свакодневно, да ли заправо знате шта она и подразумева? Уколико је ваш одговор одричан, не брините. Нисте једини. С обзиром на то да су нездраве и брзе дијете које обећавају невероватне резултате у року од само неколико дана свуда око нас, већина људи управо њима прибегава. Ово ипак није правилна исхрана. Напротив, овакав начин исхране је веома лош по ваше физичко, али и ментално здравље.
Уколико имате вишак килограма, сигурни смо да се он није догодио преко ноћи. Према томе, не може се ни изгубити преко ноћи.
Правилном исхраном, која подразумева избалансиран унос макронутријената, ваше здравље неће бити угрожено. Она није дијета, она је начин живота. Управо то је и разликује од разних врста дијета, које често искључују одређену групу макронутријената (као што су угљени хидрати, углавном).
Правилна исхрана подразумева разноврсну храну. Како ниједна намирница не садржи подједнако нутријенте који су неопходни нашем телу како би нормално функционисало, потребно је комбиновати их и хранити се разнолико.
Дакле, за здраву исхрану и одржавање општег здравља и кондиције, неопходна је комбинација беланчевина, угљених хидрата и масти, али и витамина и минерала. Неопходно је и уношење довољне количине воде, како би тело остало хидрирано. Физичка активност иде руку под руку са правилном исхраном.
Због чега је важно уношење свих макронутријената сваког дана?
Уношење свих макронутријената (протеина, угљених хидрата и масти) од пресудне је важности за одржавање благостања људског организма. Ове моћне хранљиве материје играју огромну улогу у одржавању свеопштег здравља човека, али и у одржавању равнотеже метаболизма и хормона. Управо из тог разлога је важно уносити их у довољним количинама свакога дана.
Беланчевине односно протеини животњског порекла (месо, јаја, риба, млечни производи), али и биљни протеини су градивни елементи. Они имају бројне функције у људском организму. Потребно их је уносити у довољним количинама, како би организам био спреман за одбрану од одређених болести и могао да створи заштитне материје које, између осталог, имају улогу правилног преношења воде у телу.
Мањак беланчевина могао би да проузрокује малокрвност, умор и нерасположење, као и губитак телесне масе и смањење црвених крвних зрнаца.
Масти су такође одличан извор енергије за наше тело. Како би људско тело могло да функционише, неопходно је уносити довољно ’добрих’ масноћа. Ипак, када се стварају у већој количини од довољне, оне стварају и резерве у организму, што се манифестује гојазношћу. Стога је важно обратити пажњу на то какве масти уносимо путем исхране. Недовољно уношење масти за резултат има слабљење имунског одговора нашег тела на инфекције.
Угљени хидрати су још једна група макронутријената, која је подједнако важна за наше здравље.
Угљени хидрати које треба да уносимо су сложени угљени хидрати, а највише их има у житарицама од целог зрна, махунаркама, интегралном пиринчу, поврћу и воћу. Просте угљене хидрате који се налазе у слаткишима треба избегавати. Из угљених хидрата човек црпи највише енергије потребне за рад и физичке активности.
Зашто је унос витамина одраз доброг здравља?
Избалансирана исхрана подразумева и избалансиран унос витамина и минерала. У Старој Грчкој сматрало се да је умереност кључ успеха и да је важно пронаћи златну средину у свему што радимо. Ово се може пренети и на принципе здраве исхране. Водећи се мишљу да је штетно све чега има превише, на тај начин се треба опходити и према витаминима. Иако је добро уносити витамине, превише витамина може изазвати одређене здравствене проблеме.
Витамини и минерали спадају у групу микронутријената. Они су неопходни за нормалан рад метаболизма, али и за поправљање расположења и одржавање менталног здравља и функција људског мозга.
Исхрана богата витамином А, којег налазимо у рибљем уљу, шаргарепи, купусу и сличним намирницама, за резултат има здраву кожу и косу, као и побољшавање вида. Осим тога, помаже јачању имунитета.
Балансирани унос витамина Б групе је од пресудне важности. Витамини ове групе, када се уносе у превеликим количинама могу имати разне последице по здравље. Последице по ментално здравље могу се појавити у виду нервозе и анксиозности, у случају превеликог уноса витамина Б1.
Витамин Ц је опште познат витамин који има огромну улогу у јачању имунитета, јачању крвних судова, снижавању холестерола, као и у бољој апсорпцији гвожђа.
Витамин Д се уноси кроз исхрану, али се ствара и приликом излагања сунчевој светлости. Често се узима и као суплемент, у виду капи. Овај витамин заслужан је за јаке кости и здравље зуба. Особе које не уносе довољно овог витамина имају лако ломљиве кости.
Витамин Е је снажан антиоксиданс, који доприноси смањењу умора, одржава мишићне функције и помаже код бржег зацељења опекотина. Мањак овог витамина заслужан је за развијање разних нервних поремећаја, као и губитак рефлекса.
Витамин К учествује у спречавању унутрашњег крварења јер потпомаже правилно згрушавање крви. Из тог разлога неопходан је у избалансираној и здравој исхрани.
Као што и сами можете претпоставити, уношење витамина кроз храну понекад није довољно, те је неопходно коришћење и одређених суплемената. Наравно, пре сваког увођења било каквог додатка исхрани, важно је консултовати се са лекаром или фармацеутом.
Која храна нас чини ментално јаким и стабилним?
О корелацији између здравог начина исхране и јаког менталног склопа особе писало се и едуковало много. Ово је веома комплексна тема, али са једним истим закључком – лоша, прерађена храна утиче на могући развој депресије или других менталних обољења.
Неуронаучник Стивен Бакли мишљења је да је за ментално здравље услов здрава и уравнотежена исхрана, уз физичку активност и довољан унос воде, али и смањење уноса кофеина и алкохола.
Исхрана која се базира на равномерном уносу здравих масти (као што је маслиново уље, рецимо), риби, морским плодовима, житарицама, воћу и поврћу повољно утиче на наше расположење.
Постоје студије које се базирају на чињеницама да храна која садржи много адитива, као што је конзервирана храна, веома негативно утиче на наше ментално здравље, стварајући или погоршавајући депресију и анксиозност. Са друге стране, храна која садржи много антиоксиданаса (црна чоколада, чиа семенке, лосос, бобице), банане, бадеми, спанаћ и махунарке има повољан утицај на расположење и генерално доброг стања.
Здрава исхрана као основ благостања људског организма
На основу свега наведеног, можемо закључити да је основ благостања људског организма и менталног здравља здрава и избалансирана исхрана.
Кључ успеха је водити рачуна о намирницама које уносите у своје тело. Оно је ваш храм, оно што вас носи кроз живот. Здравом исхраном заправо исказујете поштовање према себи и свом телу. Ништа није важније од здравља – и физичког и менталног. Управо из тог разлога, требало би водити рачуна само и искључиво о главном циљу – дугом и здравом животу.
