Kako Ishrana Utiče Na Naše Fizičko I Psihičko Zdravlje?

0
1636

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora koji utiču na naše zdravlje, kako fizičko, tako i mentalno.

 

Pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću postiže se balans u organizmu, jača se imunitet, popravlja raspoloženje, čak i leči depresija. Sa druge strane, ukoliko se zdrav način ishrane potpuno zanemari i pribegava se lošim navikama na svakodnevnoj bazi, narušava se opšte zdravlje.

Šta predstavlja pravilna, odnosno zdrava ishrana?

Za dobro zdravlje neophodna je izbalansirana i raznovrsna ishrana. Iako se sa ovim terminom susrećemo gotovo svakodnevno, da li zapravo znate šta ona i podrazumeva? Ukoliko je vaš odgovor odričan, ne brinite. Niste jedini. S obzirom na to da su nezdrave i brze dijete koje obećavaju neverovatne rezultate u roku od samo nekoliko dana svuda oko nas, većina ljudi upravo njima pribegava. Ovo ipak nije pravilna ishrana. Naprotiv, ovakav način ishrane je veoma loš po vaše fizičko, ali i mentalno zdravlje.

Ukoliko imate višak kilograma, sigurni smo da se on nije dogodio preko noći. Prema tome, ne može se ni izgubiti preko noći.

Pravilnom ishranom, koja podrazumeva izbalansiran unos makronutrijenata, vaše zdravlje neće biti ugroženo. Ona nije dijeta, ona je način života. Upravo to je i razlikuje od raznih vrsta dijeta, koje često isključuju određenu grupu makronutrijenata (kao što su ugljeni hidrati, uglavnom).

Pravilna ishrana podrazumeva raznovrsnu hranu. Kako nijedna namirnica ne sadrži podjednako nutrijente koji su neophodni našem telu kako bi normalno funkcionisalo, potrebno je kombinovati ih i hraniti se raznoliko.

Dakle, za zdravu ishranu i održavanje opšteg zdravlja i kondicije, neophodna je kombinacija belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina i minerala. Neophodno je i unošenje dovoljne količine vode, kako bi telo ostalo hidrirano. Fizička aktivnost ide ruku pod ruku sa pravilnom ishranom.

Zbog čega je važno unošenje svih makronutrijenata svakog dana?

Unošenje svih makronutrijenata (proteina, ugljenih hidrata i masti) od presudne je važnosti za održavanje blagostanja ljudskog organizma. Ove moćne hranljive materije igraju ogromnu ulogu u održavanju sveopšteg zdravlja čoveka, ali i u održavanju ravnoteže metabolizma i hormona. Upravo iz tog razloga je važno unositi ih u dovoljnim količinama svakoga dana.

Belančevine odnosno proteini životnjskog porekla (meso, jaja, riba, mlečni proizvodi), ali i biljni proteini su gradivni elementi. Oni imaju brojne funkcije u ljudskom organizmu. Potrebno ih je unositi u dovoljnim količinama, kako bi organizam bio spreman za odbranu od određenih bolesti i mogao da stvori zaštitne materije koje, između ostalog, imaju ulogu pravilnog prenošenja vode u telu.

Manjak belančevina mogao bi da prouzrokuje malokrvnost, umor i neraspoloženje, kao i gubitak telesne mase i smanjenje crvenih krvnih zrnaca.

Masti su takođe odličan izvor energije za naše telo. Kako bi ljudsko telo moglo da funkcioniše, neophodno je unositi dovoljno ’dobrih’ masnoća. Ipak, kada se stvaraju u većoj količini od dovoljne, one stvaraju i rezerve u organizmu, što se manifestuje gojaznošću. Stoga je važno obratiti pažnju na to kakve masti unosimo putem ishrane. Nedovoljno unošenje masti za rezultat ima slabljenje imunskog odgovora našeg tela na infekcije.

Ugljeni hidrati su još jedna grupa makronutrijenata, koja je podjednako važna za naše zdravlje.

Ugljeni hidrati koje treba da unosimo su složeni ugljeni hidrati, a najviše ih ima u žitaricama od celog zrna, mahunarkama, integralnom pirinču, povrću i voću. Proste ugljene hidrate koji se nalaze u slatkišima treba izbegavati. Iz ugljenih hidrata čovek crpi najviše energije potrebne za rad i fizičke aktivnosti.

Zašto je unos vitamina odraz dobrog zdravlja?

Izbalansirana ishrana podrazumeva i izbalansiran unos vitamina i minerala. U Staroj Grčkoj smatralo se da je umerenost ključ uspeha i da je važno pronaći zlatnu sredinu u svemu što radimo. Ovo se može preneti i na principe zdrave ishrane. Vodeći se mišlju da je štetno sve čega ima previše, na taj način se treba ophoditi i prema vitaminima. Iako je dobro unositi vitamine, previše vitamina može izazvati određene zdravstvene probleme.

Vitamini i minerali spadaju u grupu mikronutrijenata. Oni su neophodni za normalan rad metabolizma, ali i za popravljanje raspoloženja i održavanje mentalnog zdravlja i funkcija ljudskog mozga.

Ishrana bogata vitaminom A, kojeg nalazimo u ribljem ulju, šargarepi, kupusu i sličnim namirnicama, za rezultat ima zdravu kožu i kosu, kao i poboljšavanje vida. Osim toga, pomaže jačanju imuniteta.

Balansirani unos vitamina B grupe je od presudne važnosti. Vitamini ove grupe, kada se unose u prevelikim količinama mogu imati razne posledice po zdravlje. Posledice po mentalno zdravlje mogu se pojaviti u vidu nervoze i anksioznosti, u slučaju prevelikog unosa vitamina B1.

Vitamin C je opšte poznat vitamin koji ima ogromnu ulogu u jačanju imuniteta, jačanju krvnih sudova, snižavanju holesterola, kao i u boljoj apsorpciji gvožđa.

Vitamin D se unosi kroz ishranu, ali se stvara i prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti. Često se uzima i kao suplement, u vidu kapi. Ovaj vitamin zaslužan je za jake kosti i zdravlje zuba. Osobe koje ne unose dovoljno ovog vitamina imaju lako lomljive kosti.

Vitamin E je snažan antioksidans, koji doprinosi smanjenju umora, održava mišićne funkcije i pomaže kod bržeg zaceljenja opekotina. Manjak ovog vitamina zaslužan je za razvijanje raznih nervnih poremećaja, kao i gubitak refleksa.

Vitamin K učestvuje u sprečavanju unutrašnjeg krvarenja jer potpomaže pravilno zgrušavanje krvi. Iz tog razloga neophodan je u izbalansiranoj i zdravoj ishrani.

Kao što i sami možete pretpostaviti, unošenje vitamina kroz hranu ponekad nije dovoljno, te je neophodno korišćenje i određenih suplemenata. Naravno, pre svakog uvođenja bilo kakvog dodatka ishrani, važno je konsultovati se sa lekarom ili farmaceutom.

 Koja hrana nas čini mentalno jakim i stabilnim?

O korelaciji između zdravog načina ishrane i jakog mentalnog sklopa osobe pisalo se i edukovalo mnogo. Ovo je veoma kompleksna tema, ali sa jednim istim zaključkom – loša, prerađena hrana utiče na mogući razvoj depresije ili drugih mentalnih oboljenja.

Neuronaučnik Stiven Bakli mišljenja je da je za mentalno zdravlje uslov zdrava i uravnotežena ishrana, uz fizičku aktivnost i dovoljan unos vode, ali i smanjenje unosa kofeina i alkohola.

Ishrana koja se bazira na ravnomernom unosu zdravih masti (kao što je maslinovo ulje, recimo), ribi, morskim plodovima, žitaricama, voću i povrću povoljno utiče na naše raspoloženje.

Postoje studije koje se baziraju na činjenicama da hrana koja sadrži mnogo aditiva, kao što je konzervirana hrana, veoma negativno utiče na naše mentalno zdravlje, stvarajući ili pogoršavajući depresiju i anksioznost. Sa druge strane, hrana koja sadrži mnogo antioksidanasa (crna čokolada, čia semenke, losos, bobice), banane, bademi, spanać i mahunarke ima povoljan uticaj na raspoloženje i generalno dobrog stanja.

Zdrava ishrana kao osnov blagostanja ljudskog organizma

Na osnovu svega navedenog, možemo zaključiti da je osnov blagostanja ljudskog organizma i mentalnog zdravlja zdrava i izbalansirana ishrana.

Ključ uspeha je voditi računa o namirnicama koje unosite u svoje telo. Ono je vaš hram, ono što vas nosi kroz život. Zdravom ishranom zapravo iskazujete poštovanje prema sebi i svom telu. Ništa nije važnije od zdravlja – i fizičkog i mentalnog. Upravo iz tog razloga, trebalo bi voditi računa samo i isključivo o glavnom cilju – dugom i zdravom životu.

https://struktura.rs/

http://www.udruzenje.rs