Некада је Осечина била одсечена од света, па усмена предања кажу да по томе доби име. Ко би се упутио у Подгорину могао би под густом гором набасати само на хајдуке или дивље звери. Данас се до наше, сада питоме вароши у Западној Србији може стићи путевима преко Ваљева (32 км), Лознице (42 км), Љубовије (38 км) или Шапца (61 км). Од Београда смо удаљени 128 км. Када год је у нашем крају започињала изградња пруге избио је рат. Тако смо у XX веку три пута остали без ње. Ваљда ћемо у XXИ веку имати више среће и са пругом и са ратовима. Око 16000 становника наше мале општине углавном се бави пољопривредом и то воћарством. Наше поднебље је најповољније за узгајање шљива и малина. И на крају, односно на почетку овог водича да кажемо да Подгорину треба посетити зато што имамо сочно воће из богомданог споја климатских услова и природе. Оно што су нам биљке подариле вредне руке претварају у питку шљивовицу без које се не може замислити ниједно славље у Србији. Трудимо се да будемо љубазни и гостољубиви домаћини, а поред воћа надалеко хвале и наше домаће специјалитете и печење. Госте привлачимо и приступачним ценама пића и осталих угоститељских услуга. Случајно (или намерно) остали смо без тешке индустрије, па је зато наша природа састављена од 319 км воћњака, малињака, пашњака, њива и шума остала очувана и незагађена. Склад мир и безбрижна опуштеност провинције су одлика и нашег малог места. Преостаје нам само да упутимо позив свима онима којима се допада оно што поседујемо.

Добро дошли у Осечину. Посетите Сајам шљива, уверите се у квалитет праве, домаће шљивовице и „напарите“ очи прелепим пејзажима овог краја. Доживите незаборавно искуство ког ћете се дуго сећати!

https://topodgorina.com/