U Pravoslavnoj crkvi poslednja sedmica Hristovog života zvanično se naziva Strasnom ili Stradalnom sedmicom. Svaki dan je u bogoslužbenim knjigama označen kao veliki i sveti. Postoje naročite službe za svaki dan ove sedmice koje se vrše u svim hramovima.
Svaki dan u Strasnoj sedmici ima svoj naročiti sadržaj. U ponedeljak je to neplodna smokva koja ne daje ploda. U utorak naglašena je budnost mudrih devojaka, koje su, za razliku od svojih nerazumnih sestara, bile spremne kad im je došao Gospod. U sredu pažnja je usmerena na palu ženu koja se kaje. Veliki naglasak stavljen je u liturgijskim službama na poređenje žene, grešne bludnice, koja je spašena, sa Judom, odabranim apostolom, koji je izgubljen. Prva daje svoje bogatstvo Hristu i ljubi mu stopala; drugi ga poljupcem izdaje za novac.
Svakog od ova tri dana čita se Jevanđelje na časovima kao i na večernjim službama kada se služi i Liturgija pređeosvećenih darova. Čitanja iz Starog zaveta su iz 2. knjige Mojsijeve, Knjige o Jovu i iz proročkih knjiga. Jevanđelje se čita i na jutarnjim službama koje se u predanju zovu službama ženika, jer je predmet svakoga od ovih dana kraj sveta i Hristov sud.
Crkva propisuje da se u prva tri dana Stradalne sedmice na časovima čitaju sva četiri Jevanđelja do mesta gde počinju Hristova stradanja. Mada to u parohijskim hramovima obično nije moguće, čini se ponekad napor da se makar jedno celo Jevanđelje pročita pre Velikog Četvrtka.
Veliki Četvrtak
Bdenije uoči Velikog četvrtka posvećeno je isključivo Pashalnoj Večeri koju je Hristos proslavio sa svojih dvanaest apostola. Glavna tema ovog dana je sam obed na kome je Hristos zapovedio da se Pasha Novoga Zaveta pojede u znak sećanja na njega, na njegovo slomljeno telo i njegovu krv, prolivenu za otpuštenje grehova. Pored toga, centralni deo liturgijskog sećanja na taj dan čini i Judino izdajstvo i Hristovo pranje nogu učenicima.
Na bdeniju za Veliki četvrtak čita se o Gospodnjoj večeri iz Jevanđelja po Luki. Na svetoj Liturgiji čita se o tom događaju iz svih jevanđelja; i sve himne i sve što se čita toga dana odnosi se na tu istu tajnu.
„Kad su se slavni učenici za vreme večere umivanjem prosvećivali, tada se zločestivi Juda bolešću srebroljublja pomračivao i bezakonim sudijama Tebe pravednog sudiju predao. Pogledaj zaljubljeniče u novac radi koga si Njega na davljenje prodao. Beži nenasita dušo, koja si se na Učitelja ovako drznula. Prema svima Blagi Gospode, slava Tebi.“ (tropar Velikog četvrtka)
„Gostoprimstvom vladičnjim i besmrtnom trpezom, na gornjem mestu, uzvišenim umovima hodite verni i nasladimo se. Uzvišenom Rečju, od Slova naučeni. Njega veličajmo.“ (irmos)
Božanstvena Liturgija Svetog Vasilija Velikog služi se na Veliki četvrtak povezano sa večernjem. Čita se dugo jevanđelje o Poslednjoj večeri, posle čitanja iz 2. knjige Mojsijeve, iz Knjige o Jovu, iz Knjige proroka Isaije i iz 1. poslanice svetog apostola Pavla Korinćanima (11. Glava). Sledeća pesma zamenjuje Heruviku na prinošenju u liturgiji i peva se za vreme i posle pričešća.
„Primi me danas, Sine Božiji, za pričasnika Tajne Večere tvoje, jer neću kazati tajnu neprijateljima tvojim, niti ću ti dati celiv kao Juda, već kao razbojnik, ispovedam Te; pomeni me Gospode u Carstvu Tvome.“
Liturgijsko proslavljanje Večere Gospodnje na Veliki četvrtak nije samo godišnje podsećanje na „instituciju“ Svete Tajne Pričešća. Zaista sam Pashalni Obed nije bio samo Gospodnji čin vaspostavljanja centralne svete tajne hrišćanske vere, u poslednjem trenutku, pre svog stradanja i smrti. Naprotiv, čitava Hristova misija, i ustvari sam cilj stvaranja sveta je, da Božije ljubljeno stvorenje, načinjeno po njegovom liku i obličju, bude sa njim u najužoj zajednici u večnosti, da sedi za stolom sa njim, da jede i pije u njegovom večnom carstvu.
Tako Hristos Sin Božiji govori svojim apostolima na Tajnoj večeri i svim ljudima koji slušaju njegove reči i veruju njemu i njegovom Ocu koji ga je poslao.
„Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo. (Lk 12, 32)
A vi ste oni koji ste se održali sa mnom i iskušenjima mojim. I ja vama zavještavam Carstvo kao što Otac moj meni zavješta, da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome…“ (Lk 22:28-31)
Stoga je realno istina kad se kaže da slomljeno telo i prolivena krv o kojoj Hristos govori svojim učenicima na poslednjoj večeri, nisu samo njegovo predviđanje i predskazivanje onog što je tek trebalo da dođe, već je to što je tek trebalo da dođe – krst, grob, vaskrsenje trećeg dana, vaznesenje na nebo – došlo upravo tako da bi ljudi mogli dobiti blagoslov Božiji da sa njim zauvek budu u svetom pričešću; da jedu i piju za mističkom trpezom u carstvu kome neće biti kraja.
Tako je Tajna Večera Sina Božijeg koja se neprekidno slavi na svetoj Liturgiji hrišćanske Crkve, sama suština onoga što će u Carstvu Božijem biti život za večnost.
„Blažen je onaj koji bude jeo objed u Carstvu Božijem. (Lk 14, 15)
Blaženi su oni koji su pozvani na svadbenu večeru Jagnjetovu.“ (Otk 19, 9)
Preuzeto iz knjige „Pravoslavna vera – o bogosluženju“ – Tomas Hopko
