Посета светим местима, оним местима за која чујемо у Светом писму, Старог и Новог завета постоје колико и само хришћанство. Савако ко се упути у Свету земљу није туриста већ поклоник, који је кренуо на пут поклоњења овоземаљској отаџбини Господа нашег Исуса Христа. Пут у Свету земљу не треба да буде за човека пуко разгледање, фотографисање, стицање титуле, пука знатижеља да само видимо нешто ново што дотад нисмо видели. Одлазак на поклоничко путовање у Свету земљу треба да буде путовање испуњено искрено молитвом и покајањем, а све то да нам буде на духовно ојачање и непоколебљивост у исповедању вере, да буде круна нашег духовног живота. На поклоничко путовање се може ићи сам или у групи. Свако ко се упути у Свету земљу, треба да зна да иде у земљу, на којој се догодило: Благосвести, рођење Господа Исуса Христа, Сретење Господње, Крштење Господа на реци Јордан, кушање на гори, да је Господ Исус Христос живео, чинио чуда, учио, проповедао, на гори Тавор се Преобразио пред ученицима, обавио Тајну вечеру, у Гециманији где је био издан од Јуде, на Голготи распет и доживео смрт.
[embedyt] https://www.youtube.com/watch?v=r2Vu9YsFl4w[/embedyt]
У Светој Земљи је било његово Васкрсење, Вазнесење, спуштање Светог Духа на апостоле. Свети владика Николај Велимировић за прве новозаветне поклонике – хаџије, сматра три мудрца са Истока. А они су били: из Арабије Мелхиор из племена Симовог, који га дариваше златом као цара; из Персије Геспар из племена Хамовог, који га дариваше тамјаном као првосвештеника, из Египта Валтазариз племена Јафетовог, који га дариваше измиром као Месију Избавитеља. Преко представника сва три Нојева сина Богомладенцу у Витлејемској пећини поклонио се цео свет. А за оснивача православног поклониства Свети Владика Николај Велимировић истиче Пресвету Богородицу која је имала обичај да често ходи на места знаменита због Сина свог. На свим тим местима се искрено молила и дала пример и подстрек верујућима, да посећују места из љубави према сину свом,Господу нашем Исусу Христу. Сваки човек који се удостоји отићи у Свету земљу треба да зна да га је сам Господ Исус Христос удостојио тог пута, стога треба да му неизмерно буде захвалан, а не да себи приписује било какве заслуге.
Текст уредио: Јован Петровиц
