Ћеле кула је јединствени споменик у светским размерама. Кула је подигнута од лобања српских ратника, погинулих на Чегру, код Ниша. Изграђена је врло брзо након битке (одиграла се 1809. године) и то по наређењу Хуршид-паше, тадашњег турског заповедника Ниша, касније великог везира. У кулу су биле узидане 952 лобање српских јунака као опомена српском народу.
Европа је први пут била обавештена о овом споменику, турске свирепости и српске храбрости 1833. године, када је француски песник и академик Ламартан записао:”поздравих оком и srcем остатке храбрих људи чије су одсечене главе постале камен темељац независности њихове отаџбине… Нека Срби чувају овај споменик. Он ће њихову децу учити колико вреди независност једног народа, показујући им уз коју цену су је њихови очеви платили.”
Иако је у другој половини 19. века, један од модернизатора турске државе Митхат паша донео одлуку да се кула сруши, то није извршено због интервенције нишких Турака. Тако је све до 1892. године Ћеле Кула била изложена времену, након чега је прилозима из читаве Србије, према пројекту архитекте Димитрија Лека, изнад ње подигнута данашња капела. Године 1937, приликом прославе шездесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака, чишћењем средишњег дела објекта, пронађено је више лобања, које су поново уграђене у кулу. Данас је преостало само 58 лобања, а једна од њих је посебно издвојена на пиједасталу, као лобања вође устанка Стевана Синђелића.
Шта је уради краљ Милан Обреновиц непосредно пред Стан Стефански мир кад је Русија хтела да Бугарској припоји Ниш?
Он је одвео руског конзула у Нис и показао му Целе кулу, и рекао му:
Ево, екселенцијо! Кад Руси начине још једну овакву Ћеле-кулу од српских глава, и ову моју поврх њих метну, тек тада ће Бугари добити Ниш!“
