Ćele kula je jedinstveni spomenik u svetskim razmerama. Kula je podignuta od lobanja srpskih ratnika, poginulih na Čegru, kod Niša. Izgrađena je vrlo brzo nakon bitke (odigrala se 1809. godine) i to po naređenju Huršid-paše, tadašnjeg turskog zapovednika Niša, kasnije velikog vezira. U kulu su bile uzidane 952 lobanje srpskih junaka kao opomena srpskom narodu.
Evropa je prvi put bila obaveštena o ovom spomeniku, turske svireposti i srpske hrabrosti 1833. godine, kada je francuski pesnik i akademik Lamartan zapisao:”pozdravih okom i srcem ostatke hrabrih ljudi čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine… Neka Srbi čuvaju ovaj spomenik. On će njihovu decu učiti koliko vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im uz koju cenu su je njihovi očevi platili.”
Iako je u drugoj polovini 19. veka, jedan od modernizatora turske države Mithat paša doneo odluku da se kula sruši, to nije izvršeno zbog intervencije niških Turaka. Tako je sve do 1892. godine Ćele Kula bila izložena vremenu, nakon čega je prilozima iz čitave Srbije, prema projektu arhitekte Dimitrija Leka, iznad nje podignuta današnja kapela. Godine 1937, prilikom proslave šezdesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka, čišćenjem središnjeg dela objekta, pronađeno je više lobanja, koje su ponovo ugrađene u kulu. Danas je preostalo samo 58 lobanja, a jedna od njih je posebno izdvojena na pijedastalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića.
Šta je uradi kralj Milan Obrenovic neposredno pred Stan Stefanski mir kad je Rusija htela da Bugarskoj pripoji Niš?
On je odveo ruskog konzula u Nis i pokazao mu Cele kulu, i rekao mu:
Evo, ekselencijo! Kad Rusi načine još jednu ovakvu Ćele-kulu od srpskih glava, i ovu moju povrh njih metnu, tek tada će Bugari dobiti Niš!“
