О КУР-САЛОНУ
Кур-салон некада
„Кур-салон“ у Бањи Ковиљачи је изграђен 1932. године под покровитељством краља Александра И Карађорђевића Ујединитеља. Пројектовали су га архитекте Драгослав Ђорђевић и руски брачни пар Никола и Олга Краснов, док је за ентеријер био задужен Милан Минић, архитекта и сликар. Све до Другог светског рата био је омиљено место боравка краљевске породице Карађорђевић, због чега је Ковиљача и добила епитет „краљевска бања“. Грађен је по узору на бечки „Кур-салон“, али је за разлику од њега, где је у почетку било дозвољено само лечење (на француском „кура-лечење”) и пијење лековите воде, „Кур- салон“ у Бањи Ковиљачи био је од свог отварања предодређен за забаву.
Попут судбине већине објеката у бањском парку, низале су се године небриге и озбиљног угрожавања „Кур-салона“, који је претио урушавањем. Да се то не сме догодити било је јасно свима, не само због дуга претходним генерацијама, већ и будућности нових. Специјална болница за рехабилитацију је имала јасну визију и спремност да својим ангажовањем и средствима предузме прве, конкретне мере на заустављању даљег пропадања објекта, а затим да уз подршку државе, старом дворцу врати сјај.
Кур-салон данас
Управни одбор Специјалне болнице је 2. априла 2013. усвојио Стратешки план рада, тиме и предлог установе да предузме неопходне кораке који би водили крајњем оспособљавању неколико бањских објеката, а међу њима и „Кур-салона“. Почетком 2016. године, од Републичке дирекције за имовину, Специјална болница добија на управљање старе објекте у централном делу бањског парка – виле „Босна“ и „Ковиљача“, „Кур-салон“, Управну зграду и Старо блатно купатило, и уз помоћ Министарства здравља и Града Лозница, најпре почињу санацију крова „Кур-салона“. Комплетна реконструкција објекта коју је финансирала Влада Србије, завршена је у децембру 2018. године .
Уз захвалност свима који су пружили подршку и веровали у подухват обнове старога бањског симбола, у години великих јубилеја Бање Ковиљаче, чувени „Кур-салон“ нам у свом новом руху и са новим сјајем поручује да се традиција не сме препустити забораву и да се мора предано чувати и неговати.
