Poseta svetim mestima, onim mestima za koja čujemo u Svetom pismu, Starog i Novog zaveta postoje koliko i samo hrišćanstvo. Savako ko se uputi u Svetu zemlju nije turista već poklonik, koji je krenuo na put poklonjenja ovozemaljskoj otadžbini Gospoda našeg Isusa Hrista. Put u Svetu zemlju ne treba da bude za čoveka puko razgledanje, fotografisanje, sticanje titule, puka znatiželja da samo vidimo nešto novo što dotad nismo videli. Odlazak na pokloničko putovanje u Svetu zemlju treba da bude putovanje ispunjeno iskreno molitvom i pokajanjem, a sve to da nam bude na duhovno ojačanje i nepokolebljivost u ispovedanju vere, da bude kruna našeg duhovnog života. Na pokloničko putovanje se može ići sam ili u grupi. Svako ko se uputi u Svetu zemlju, treba da zna da ide u zemlju, na kojoj se dogodilo: Blagosvesti, rođenje Gospoda Isusa Hrista, Sretenje Gospodnje, Krštenje Gospoda na reci Jordan, kušanje na gori, da je Gospod Isus Hristos živeo, činio čuda, učio, propovedao, na gori Tavor se Preobrazio pred učenicima, obavio Tajnu večeru, u Gecimaniji gde je bio izdan od Jude, na Golgoti raspet i doživeo smrt.
U Svetoj Zemlji je bilo njegovo Vaskrsenje, Vaznesenje, spuštanje Svetog Duha na apostole. Sveti vladika Nikolaj Velimirović za prve novozavetne poklonike – hadžije, smatra tri mudrca sa Istoka. A oni su bili: iz Arabije Melhior iz plemena Simovog, koji ga darivaše zlatom kao cara; iz Persije Gespar iz plemena Hamovog, koji ga darivaše tamjanom kao prvosveštenika, iz Egipta Valtazariz plemena Jafetovog, koji ga darivaše izmirom kao Mesiju Izbavitelja. Preko predstavnika sva tri Nojeva sina Bogomladencu u Vitlejemskoj pećini poklonio se ceo svet. A za osnivača pravoslavnog poklonistva Sveti Vladika Nikolaj Velimirović ističe Presvetu Bogorodicu koja je imala običaj da često hodi na mesta znamenita zbog Sina svog. Na svim tim mestima se iskreno molila i dala primer i podstrek verujućima, da posećuju mesta iz ljubavi prema sinu svom,Gospodu našem Isusu Hristu. Svaki čovek koji se udostoji otići u Svetu zemlju treba da zna da ga je sam Gospod Isus Hristos udostojio tog puta, stoga treba da mu neizmerno bude zahvalan, a ne da sebi pripisuje bilo kakve zasluge.
Tekst uredio: Jovan Petrovic