Pred Drugi svetski rat, Gospod je, Duhom Svojim Svetim , zapalio među Srbima plamen bogomoljačkog pokreta, svenarodnog hrišćanskog preporoda na čijem je čelu stajao Vladika Nikolaj. U zemlji Srba bilo je preko pet stotina bogomoljačkih brastava oko kojih su se okupljali ljudi pokajničkog i molitvenog nastrojenja. Oni su uglavnom bili jednostavni i sa sela, kao nekad ribari apostoli Hristovi. Takvim dušama Bog je davao istinska otkrovenja. Jedan poklonik Groba Gospodnjeg imao je u Jerusalimskom hramu 1930. godine ovakvu čudesnu viziju o Bogomoljačkom pokretu u Srbiji. Evo svedočenja o toj viziji:
Na Veliku subotu zanoćili smo u hramu Groba Gospodnjeg. Cele noći smo se molili Bogu, kako je ko umeo, znao i želeo, po svome osećaju i razumu. Ja sam se molio Bogu da sačuva našu zemlju, te da i meni u njoj bude dobro, jer sam znao, ako ne bude dobro našoj državi, neće biti ni meni dobro. U jednom trenutku osetih da sam dobio duhovnu inspiraciju i da mi se otvoriše vid i sluh. U tome videh sotonu koja seđaše na prestolu sama kao car, okružen svetlo – tamnom zatvorenom bojom i nepreglednom svojom pratnjom. Uze neki rog u vidu trube i zatrubi. Glas mu beše ogroman, jači od grmljavine i poče doletati mnoštvo raznih životinja, a najviše crnih ptica i ljudu, te pokriše gotovo ceo prostor oko njega u vazduhu. Ja čuh glas njegov, on izreče zboru ove reči: ,, Sinovi pakla, danas je svečan dan, jer pobedismo pravoslavnu Rusiju, kao i druge narode. Njihove su starešine u našim rukama, samo se poneko od njih jošpomalo bori. Ali se u Srbiji vidi neka mala zastavica i nad njom Mati Raspetoga. Ja sam njihovim vođama dao našu nauku i naučio sam ih da se otimaju zemaljsko bogastvo da bi zaboravili duhovno, te sam uspeo da ih u tome dobro zavedem. Oni rade za našu stvar bolje nego što se može očekivati.
No Raspeti Hristos, na mesto ovih, uzeo je neke proste ljude iz naroda i razvio je opet zastavu eno opet u Srbiji i dao im za vođu Majku svoju, kao najmiliju i najodaniju.
Sinovi moji, sinovi pakla! Pazite da se njima sveštenici njihovi ne krenu, jer ako odu sa njima, izgubićemo narod i Raspeti Hristos će pomoću njih sve od nas opet povratiti, i mi ćemo svi ponovo morati iću i večnji oganj. Produžite svoje delovanje na sveštena lica, ulivajte im u razum gordost, slavoljublje, međusobne rasprave i pohote, a pred narodom pretvarajte se i sami kao da ste ste sveštenici i radite sve protiv vere u delima dabi time narod što više omrzlo sa sveštenstvom i na taj način ga odbili od Crkve. Nastojte da se narod ne ispoveda, i ne pričešćuje, jer ga tako Raspeti Isusneće štititi od našeg uicaja.
Jedan reče iz gomile: „Sve bi to išlo lako, ali šta ćemo da radimo sa slavom Srbinovom, jer ona silno štiti od našeg uticaja“? On im reče: ,,Kada bezakonja njihova preovladaju, prestaće da slave i slava će sama pobeći od njih. Dok ih ona čuva, dotle je nemoguće ni duše njihove posle telesne smrti sasvim pridobiti“.Drigi glas ču se iz gomilje: ,, Šta ćemo činiti da ih sprečimo glasove i vezu s nebom? Kako ćemo im omesti da ih Raspeti ne obaveštava o našim planovima, jer što više mi radimo, sve im više Raspeti uliva jevanđeljsku reč, te se čitava pobuna diže protiv nas.On im sad reče, narediću njihovim starešinama da im zabrane skupove i razgovore, pod izgovorom da je to na štetu njihovog ugleda da šireJevanđelje oni koji ga ne razumeju i uneću mržnju među njima ohladiti ljubav te neće razumeti i ono što im bude govoreno. Narediću svom mojim slugama koji mene slušaju da sve glasove sa neba oglase za moje delo, i na taj način svet neće verovati ono sto bude čuo i ono što mu bude govoreno. Svet će ceo biti zaveden i pašće u pohotljivost, to moćno naše oružije. Tako ćemo sasvim ugasiti ljubav u svetu i otkloniti to najače oružje Raspetoga koje se još ponegde nalazi. Uspeo sam u tome što sam uništio post. Ljubav sam zamenio mržnjom, a post pohotljivošću.
