Миле Грозданић имао је више од 200 килограма, а успео је да смрша 100.
Борба против гојазности коју је он прошао тек чека око 30 одсто људи у Србији, а распрострањеност ове болести међу децом све више забрињава, саопштио је у септембру 2022. године Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министарству здравља.
Грозданић је данас председник Удружења за превенцију и борбу против гојазности http://www.udruzenje.rs које покушава да помогне да се деца изборе са вишком килограма.
„Све више родитеља адолесцената нам се јавља, чак и ученика основних школа, а најмлађе дете за које су нам се родитељи обратили тада је ишло у четврти разред.
„Ми као удружење или појединци нећемо успети да решимо проблем, потребно је да се укључе сви, а неопходна нам је системска едукација, информативне радионице, чак и учење спремања хране, подстицање деце да се баве физичком активношћу“, каже Миле Грозданић за ББЦ на српском.
Гојазност се дефинише као болест, карактеристична по прекомерној количини масне масе у телу, која представља ризик по здравље, наводи се на сајту Светске здравствене организације.
Из Светске федерације гојазних упозоравају да ће до 2035. године доћи до наглог скока броја гојазних широм света и да ће деца бити најугроженија, а предвиђају да ће број најмлађих у Србији са овом болешћу сваке године бити већи за 5,2 одсто.
Ова болест доводи до низа других здравствених изазова код деце, чак и оних који раније нису били учестали код најмлађих, упозорава докторка нутриционисткиња Јагода Јорга.
„Нешто што је било непојмљиво, сада бележимо у дечијем узрасту: повишен крвни притисак или дијабетес типа 2, такозвани ‘старачки’, који се сада спустио на узраст од 10 или 11 година“, каже стручњакиња за ББЦ на српском.
‘Системски проблем’
Јорга истиче да практично „не постоји сегмент који не би требало променити да бисмо постигли ефикасну превенцију“ гојазности у Србији, те да рад само на појединачним сферама неће дати жељени резултат.
„Само причати деци шта треба да једу и држати им лекције је бесмислено, јер запитајмо се какву ће храну узети да једу чим изађу из школе.“
Додаје да је потребно и да упражњавају редовну физичку активност, док је неопходна и сарадња државних институција, прехрамбене индустрије, стручњака и родитеља како би се избегли штетни утицаји на најмлађе.
Потребно је, како каже, увести и стриктна правила о садржају и рекламирању прехрамбених производа, као што је то учинила Велика Британија.
У овој европској земљи забрањено је рекламирање произвођача брзе хране пре девет сати увече на телевизији, а уведена су и ограничења у оглашавању на интернету.
„Дајте да то уведемо као друштвену норму и онда нећемо атаковати на појединца, јер он то не може да решава и осећаће се само још лошије“, апелује докторка.
Шта је гојазност и колико је заступљена?
У гојазне спадају они чији је индекс телесне масе (БМИ), односно вредност која се добије када се тежина особе у килограмима подели са квадратом висине у метрима, већи од 30.
Прекомерно ухрањени су они код којих је овај индекс мањи од 30, а већи од 25.
Гојазност је као болест супротност неухрањености и заступљенија је од ње у свим деловима света осим Азије и сахарских делова Африке, наводи се на сајту Светске здравствене организације.
Раније је била претежно заступљена у земљама са високим дохотком, али данас њена распрострањеност расте већом брзином у земљама у развоју него у развијеним државама, додаје се.
[цаптион ид=“аттацхмент_5456″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“800″]
ПА МЕДИА[/caption]
Више од половине светског становништва, односно више од четири милијарде људи, биће сврстано у категорију гојазних или људи са прекомерном тежином до 2035. године уколико се не предузму мере да се то спречи, кажу из Светске федерације гојазних.
Највећи скок броја гојазних очекује се код деце, наводе у извештају.
Очекује се да ће се до 2035. године број гојазних међу дечацима удвостручити и достићи 208 милиона, док ће код девојчица скочити за 125 одсто до броја од 175 милиона, показује истраживање ове међународне организације објављено поводом Светског дана гојазности 4. марта.
Предвиђен је и велики пораст удела гојазних у земљама са ниским и средњим дохотком у Африци и Азији.
Јорга указује и на значај едукације деце о важности здраве исхране и других добрих навика, које би требало да спроводе наставници, али и лекари специјалисти и нутриционисти.
„Први корак ка томе је едукација едукатора, јер је врло тешко сналажење у маси информација и извора који данас тврде да знају шта је здрава исхрана.
„Комуникација са децом на ту тему је посебно осетљива, лепљење етикете пре него што смо 100 одсто сигурни да ћемо имати добар одговор често представља увод у поремећај исхране“, упозорава докторка нутриционисткиња.
Поред едукације деце, потребно је радити и са свим другим члановима друштва, а поготово родитељима, сматра Миле Грозданић.
Он наводи и пример који су у његовом удружењу имали са негативним утицајем породице у борби деце против гојазности.
„Дете од 17 година, које је имало 180 килограма, требало је да иде на преглед у болницу у Тиршовој пре почетка програма и утврдили су да има шећер 21.
„Доктори су се успаничили и питали су се одакле му толики шећер, а онда смо сазнали да му је мама претходне вечери дала да поједе килограм баклаве ‘да се опрости од слатког’.
„Није само проблем у деци, битна је едукација свих и све почиње од куће“, прича Грозданић.
Како физичко васпитање може да помогне у превенцији?
Забрињавајућа предвиђања и подаци о гојазности у Србији и свету били су један од главних разлога због којих је Савез професора физичког васпитања Србије покренуо Иницијативу за унапређивање наставе физичког и здравственог васпитања.
Они се залажу за увођење свакодневних часова физичког и здравственог васпитања, додељивање натпредметног статуса овом школском предмету и „тандем“ наставе коју ће заједнички спроводити учитељи и наставници физичког.
„Проблеми са гојазношћу, очајно стање моторичких способности наших ученика и постуралних поремећаја код деце су све очигледнији, а почињу да се јављају већ у вртићу и још су израженији од првог до четвртог разреда основне школе“, каже Мирослав Марковић, потпредседник Савеза професора физичког васпитања Србије, за ББЦ на српском.
Како каже, програм је у складу са препоруком Светске здравствене организације да деца тог узраста треба да имају „свакодневну активност умереног до јаког интензитета“.
„Сваком детету треба посветити посебну и адекватну пажњу, због чега смо и затражили поделу одељења у групе за часове физичког васпитања у средњим школама.
„Наставник тако може да се позабави индивидуалним проблемом сваког детета и да му зада посебан план вежбања“, објашњава Марковић.
Шта чека Србију?
Око 30 одсто становништва Србије је гојазно, а нарочито су забрињавајуће бројке међу децом, изјавио је Мирсад Ђерлек, државни секретар у Министартсву здравља, у септембру 2022. године на конференцији „Епидемија гојазности у постковид ери“.
„Посебно нас забрињава да су нам деца, због лоших навика, лоше хране и недовољне физичке активности у великом проблему“, рекао је Ђерлек.
Каже и да 80 одсто те деце задржи гојазност у старијем добу што може да буде врло опасно, с обзиром да врло рано добијају дијабетес од гојазности, а касније и васкуларне и цереброваскуларне проблеме које су водеће по смртности.
Државни секретар је додао да „лоше навике у исхрани и мањак физичке активности драстично утичу на повећање броја гојазних“.
Према подацима из 2013. године, објављених у оквиру Националне стратегије за превенцију гојазности Владе Србије, 56,3 одсто људи у Србији било је прекомерно ухрањено, од чега је 21,2 одсто гојазно.
Међу децом узраста од седам до 14 година било је 19,9 одсто гојазних и прекомерно ухрањених, а у групи од 10 до 19 година 29,1 одсто.
Светска федерација гојазних сваке године издаје Атлас гојазности света, којим се предвиђају трендови развитка ове болести у земљама широм планете.
У издању за 2023. годину резултати који се предвиђају становништву Србије прилично су лоши.
Очекује се да ће до 2035. године гојазност код одраслих порасти за 34 одсто, што у овој организацији оцењују као „веома високо“, док је предвиђена годишња стопа раста од 2,1 одсто окарактерисана као „висока“.
Годишња стопа раста међу децом у Србији у истом периоду биће 5,2 одсто, што се сматра „веома високим“.
Потпредседник Савеза професора физичког васпитања сматра да би се радом наставника са децом од почетка основне школе, чак и у вртићима, утицало позитивно на „стицање навика код деце да вежбају и да се касније баве спортом, што и јесте најважније“.
Као пример државе која је успешно имплементирала овакав систем рада са основцима Мирослав Марковић наводи Мађарску, која је пре неколико година прешла на такав режим наставе.
„Ако од првог разреда навикнете на свакодневну физичку активност, ефекти се виде већ након три месеца, а присутан је тренд смањења гојазности и телесних деформитета у земљама у којима постоји свакодневно физичко васпитање.
„Али, овакав проблем захтева системски приступ, постепено увођењем најпре три часа, а затим пет часова и деца ће вежбати свакодневно“, тврди он.
Здрави школски оброци ‘један од битнијих фактора’
Већина школа у Србији ученицима не пружа стандардизоване оброке, па ужину током школских одмора углавном купују сами.
То је један од разлога све већег броја прекомерно ухрањених ученика, а здрави оброци у школама су „један од битнијих фактора системске превенције гојазности“, сматра Миле Гроздановић.
„Тако дете на великом одмору не би ни могло да купи било шта што није здраво или препоручено од професора физичког или стручњака који се баве исхраном.
„Ако је доступно и близу, свако дете ће одабрати нешто што је укусније, а има катастрофалне последице за организам, попут брзе хране која се углавном продаје испред школа“, каже председник и оснивач Удружења за превенцију и борбу против гојазности.
Докторка Јагода Јорга добар пример системске борбе против гојазности деце проналази у Великој Британији, где су посланици у парламенту 2014. године усвојили „веома добру стратегију“ за решавање тог проблема.
Њен део су и смернице о томе шта би требало да садрже ђачки оброци, којима се предвиђа редовно уношење воћа и поврћа, здравијих врста меса или млека, као и учесталост тих намирница у школском ручку.
Овим планом ограничене су и количине масти, шећера и соли које ђаци уносе у школи.
„Њихова стратегија је најсвеобухватнија и обавезујућа је и за школе, произвођаче хране, маркетинг који те производе промовише и све остале“, описује.
Колико ‘кошта’ гојазност, а колико превенција?
Аутори извештаја Светске федерације гојазних предвиђају да ће укупни годишњи трошак који проузрокује та болест на глобалном нивоу надмашити четири билиона долара до 2035. године.
Проценили су да ће негативни утицај на годишњи бруто домаћи производ глобално бити три одсто, док су прогнозе за Србију још неповољније – 4,1 одсто.
Из Савеза професора физичког васпитања сматрају да је решење тог проблема у превенцији, која је далеко јефтинија од лечења последица, истиче потпредседник Мирослав Марковић
„Постоји и економска рачуница у овој области – за један евро уложен у превенцију, држави се врати седам евра у секундарном и терцијарном степену медицине“, каже.
У савезу су израчунали да би „улагање државе у првој фази имплементације овог програма било седам милиона долара годишње“, додаје Марковић.
„Сматрамо да то није велико улагање, питање је само да ли то држава хоће или неће.
„Друго, бављење спортом ван школе је скупо – неки спортови за децу коштају и седам до осам хиљада месечно, а мислим да сада не постоји ниједан испод три хиљаде, што је велики издатак за породице.
„Овако би у школи све то могло да се направи и родитељи не би морали да плате“, објашњава.
Уколико се нешто значајно не промени у погледу превенције, Миле Грозданић предвиђа да ће Србија „за 10 или 20 година имати екстремно гојазну нацију“.
„Нико не придаје значај томе, све нам је битније од превенције, а морамо што пре да постанемо одговорни, ако нисмо већ закаснили.
„Имаћемо велике проблеме са здрављем, а и гојазне особе коштају здравствени систем много више од оних који нису гојазни и који су релативно здрави“, упозорава Миле Грозданић из удрузења за превенцију и борбу против гојазности. http://www.udruzenje.rs
Извор:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-64833562
Извор слика: фб,лична архива,
