Pre ulaska u crkvu treba se pristojno, uredno, čisto obići. Ne treba se oblačiti tako da svojim odvanjem skrećemo pažnju ostalih u hramu. Pre ulaska u hram Božiji treba se pobožno prekrstiti, pokloniti se prema ikonostasu i diskretno nakloniti desno i lepo već prisutnima. Krstiti se treba sa tri pravilno sastavljena prsta desne ruke, počevši od čela, grudi pa desnog i levog ramena, polako izgovarajući u sebi molitvu.
Ikona na sredini hrama, krst, Jevanđjelje i svete mošti, gde ih ima, treba celivati posle dva mala kratka poklona. Treći poklon čini se posle celivanja. Na Spasiteljevoj ikoni treba celivati noge, a kod poprsja, ruke njegove. Kod Bogorodičine ikone i Sveitelja, celiva se ruka, a kod nerukotvorenog lika Hristovog i Glave Svetog Jovana Krstitelj, celivaju se vlasi kose.
Potom treba zapaliti sveće za svoje zive srodnike i bližnje, obično na gornji deo svećnjaka, a potom paliti sveće za pokoj duše umrlih najčešće u donjem delu svećnjaka. Zatim treba darivati dobrovoljni prilog svome hramu koji može biti u novcu ili nekom drugom vidu, jer to je jedini način da crkva vrši svoju misiju. Ovu žrtvu i prinos Bogu valja popraviti tihom molitvom u sebi.
Muskarci, po pravilu, stoje sa desne strane u hramu, a ženske osobe sa leve, gledajući od ulaznih vrata.
Dok traje sveta služba Božija ne priliči hodati po crkvi i celivati ikone pred ikonostasom. To se radi pre ili posle službe. U hramu treba stajati kao da smo na nebu sa andjelima .
Treba znati i to da je poželjno u crkvu doći pre početka bogosluženja i da bez velike potrebe ne treba izlaziti napolje pre kraja bogosluženja. Tog dana se ne treba gneviti niti ljutiti bilo koga.
Tok traje služba treba pratiti pažljivo i mirno bez šaptanja i bezpotrebnog pomeranja. Poznanike u crkvi treba pozdraviti malim i neupadljivim naklonom.
Krstiti se treba uglavnom onda kada se u vozglasu pominje Sveta Trojica: Otac, Sin i Duh Sveti.
Poklone treba činiti u posebno važnim momentima bogosluženja: za vreme malog i velikog vhoda, za vreme cianja Jevandjelja, za vrme kađenja na reci: ,, Mir Vam „. Veliki poklon ( metanije) i klečanje u hramu čine se posebno uz casni post, na liturgiji Pređeosvećenih darova, kod reči svestenika: ,, Hristova svetlost prosvećuje sve „, kod pevanja: ,, Da ispravitsja molitva moja“ .
Od Vaskrsa do praznika Svete Trojice ne kleči se u crkvi, niti se čine veliki pokloni. Ne treba klečati ni nedeljom, jer svaka nedelja ponovljeni Mali Vaskrs, niti velikim Gospodnjim praznicima.
Pristupiti svetom pričešću, pred kraj liturgije, mogu samo oni koji su se dostojno pripremili postom i molitvom i koji su se ispovedili duhovniku. Za ispovest se dolazi pre početka liturgije. Pričestiti se može na svakoj liturgiji, a najmanje to treba činiti četiri puta u četriri godišnja posta. Pred svetim putirom pobožno se prikloniti, sklopiti ruke na grudima, ne krsteći se, reći glasno svoje ime i primiti telo i krv Hristovu u usta.
Posle Svetog pričešća prima se anafora ( osvećeni hleb ). Anafora se prima na sledći način: dlan desne ruke treba staviti preko levog, uktst i na njega primiti iz ruke sveštenika anaforu i sačekati u molitvi kraj svete liturgije. Oni koji se ne pričešćuju, po završenoj službi Božjoj, uzimaju na isti način anaforu, ponovo celivaju pri izlazu iz hrama ikonu, noseći blagoslov Božji u svoje domove.
Pastirsko pismo 11 – Susret sa Bogom
