На литургији у Лазареву суботу Црква слави Христа као Васкрсење и Живот који је, подигавши Лазара, потврдио опште васкрсење људског рода и пре свог страдања и смрти.
„Да би нас уверио у опште васкрсење Ти си, Христе Боже, пре свога страдања, васкрсао Лазара из мртвих. Зато и ми, као деца, носећи знаке победе, кличемо Теби, победнику смрти: Осана са висина! Благословен који долази у име Господње! (тропар)
Христос радост, истина и светлост свих, живот света и васкрсење, јавио се онима који су на земљи својом благошћу, и био је слика васкрсења, дајући свима божанско отпуштање(грехова).“ (кондак)
[цаптион ид=“аттацхмент_2202″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“400″]
Лазарев Гроб у Витанији, Света Земља[/caption]
На светој Литургији у Лазареву суботу стихови о крштењу из посланице Галатима: Који се год у Христа крстисте у Христа се обукосте (3, 27) замењују Трисвету песму, укључујући тиме васкрсни карактер овога славља и чињеницу да је Лазарева субота некада била међу неколико великих дана у православној црквеној години када су крштавани катихумени.
[цаптион ид=“аттацхмент_2203″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1600″]
Српски поклоници у Витанији испред гроба Лазаревог[/caption]
Јеванђеље на Лазареву суботу
Беше пак неки болесник, Лазар из Витаније, из села Марије и Марте, сестре њене. А Марија, чији брат Лазар боловаше, беше она која помаза Господа мирисом и обриса ноге његове својом косом, Онда сестре послаше к њему говорећи: „Господе, ево болује онај кога ти љубиш.” А када чу Исус, рече: „Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Бож и прослави кроз њу.” А Исус љубљаше Марту и сестру њезину и Лазара. Па када чу да је болестан, тада остаде два дана на месту где беше. После тога рече ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју.” Рекоше му ученици: „Рави, сад Јудејци тражаху да те каменују, па зар опет идеш онамо?” Исус одговори: „Није ли дванаест часова у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види светлост овога света; А ко иде ноћу спотиче се, јер нема светлости у њему. Ово каза, и потом им рече: „Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.” Онда рекоше ученици његови: „Господе, ако је заспао, устаће.” А Исус им беше рекао за смрт његову, они пак мишљаху да говори о починку сна. Тада им Исус рече отворено: „Лазар умре. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него хајдемо њему.” Онда Тома, звани Близанац, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да помремо с њим.” Када пак дође Исус, нађе га, а он већ четири дана у гробу. А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест стадија. И многи од Јудејаца беху дошли Марти и Марији да их теше за братом њиховим. Када пак Марта чу да Исус долази, изиђе пред њега, а Марија сеђаше дома. Онда рече Марта Исусу: „Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог.” Рече јој Исус: „Васкрснуће брат твој.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан.” Исус јој рече: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Вјерујеш ли ово?” Рече му: „Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.” И ово рекавши, отиде те зовну тајно Марију, сестру своју, рекавши: „Учитељ је дошао и зове те.” Она, како чу, устаде брзо и отиде к њему. Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где га срете Марта. А Јудејци, који беху са њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо устаде и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче ондје. А Марија, чим дође гдје беше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат. Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, и рече: „Где сте га метнули?” Рекоше му: „Господе, дођи да видиш.” Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: „Гле, како га љубљаше.” А неки од њих рекоше: „Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре?” А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то беше пећина, и камен лежаше на њој. Исус рече: „Склоните камен!” Рече му Марта, сестра умрлога: „Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако верујеш, видећеш славу Божију? Тада склонише камен где лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: „Оче, благодарим ти што си ме услишио! А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме ти послао.” И ово рекавши, викну громким гласом: „Лазаре, изађи напоље!” И изађе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: „Раздрешите га и пустите нека иде.” Онда многи од Јудејаца који беху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега.
