Посета манастиру Свете Екатарине . Синај – Египат
Православни манастир св. Катарине се и данас налази у Египту на југу Синајског полуострва, у пустињи, окружен бедуинским племенима.Манастир се налази на надморској висини од 1300м, у непрегледној и неприступачној пустињи и окружен је црвеним гранитним планинама(висине и преко 2000м). У близини се налази истоимени градић Света Катарина.
Манастир је један од најстаријих хришћанских манастира и као такав налази се на списку Светске баштине, организације УНЕСКО. У манастирском комплексу поред главног храма, има још 12 мањих капела. Са десне стране је главна манастирска црква посвећена Преображењу Господњем, са лева су степенице и веранда којом се стиже до музеја, а ту поред капеле је и зелени грм Неопалиме купине. Цео манастир је опасан високим зидом који је у шестом веку саградио цар Јустинијан.
Ходочасници из целог света походе овај православни манастир а у летњим месецима и туристи из Египатског летовалишта Шарм ел Шеик и др, који је на три сата вожње од манастира.
Синајски манастир није одувек био посвећен светој Катарини. Већ у првим хришћанским вековима Синајска пустиња бива место где се многи хришћани Египта склањају тражећи спас од многобројних намета и прогона идолопоклоничког Рима.
На месту где се Мојсију јавио Господ (око 1400 г. пре Христа, код несагориве купине), 330. године света царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици.
Уз ову капелу, у шестом веку цар Јустинијан и царица Теодора граде цркву, тробродну базилику од црвеног гранита, којим обилују синајске планине.
Већ од ИИИ века постоје мале манастирске заједнице окупљене на месту несагориве купине, на Мојсијевом врху, у оближњој оази Фаран и на крајњем југу Синајске пустиње.
Катарина је пострадала за веру у време цара Максимина, а по предању су њено тело анђели пренели на врх Синаја. У ИX веку један од синајских монаха уснуо је место на коме се налази свето тело мученострадалне Катарине на коме су га касније пронашли и саградили капелу посвећену светитељки а свете мошти пренели у манастир где се и данас чувају. Од тада манастир постаје познат под именом Свете Катарине.Катарина која је примила прстен од самог Господа Христа, у знак обручења Њему до данас стоји на њеној руци.
Православци који походе манастир имају ту привилегију да се поклоне и целивају руку Свете Катарине а након тога монах свакоме дарује прстен на коме пише „Агиа Катарина”.
Чувајући своју веру засађену у синајској пустињи од почетака хришћанства, заливану вековним трудом, искушењима и недаћама успели су монаси синајски да одгаје цветове пустињске који миомиришу кроз целу историју православне цркве. Св. Јован Лествичник, који је у манастиру писао „Лествицу „, Св. Анастасије Синајски, Св. Григорије Синајски, који је је на Светој Гору и Балканском полуострву засадио семе исихазма, само су део тог наслеђа заједно са светим оцима који данас живе у манастиру Св. Катарине.
Заиста је дирљиво и чудесно житије Свете Великомученице Екатарине Александријске и Синајске коју наша Црква данас слави. Иако натпросечно образована и речита племкиња, она се заветовала Господу Христу и Јеванђељу Његовом као највишој и најлепшој вредности. Зато је за време римског цара Максенција (почетком ИВ века) поднела незамислива страдања. Млада жена, са могућностима бољим од многих мушкараца и храбрија од бројних припадника јачег пола, потврдила се као невеста Христова и као таква посветила.
У спомен на прстен који јој је као невести симболично у виђењу пред страдање даривао сам Христос, и поклоници њеним чесним моштима у Манастиру Свете Екатарине на Синају бивају увек даривани са по једним скромним прстеном као симболичним знаком хришћанског завета Богу. Олтар овог манастира који је још у шестом веку подигао цар Јустинијан саграђен је на месту јављања Божијег Мојсеју из несагориве купине, због чега је његова црква са просторијама и зидинама права ризница пребогатог духовног и културног наслеђа, посведоченог у најстаријим иконама, мозаицима и манускриптима.
