Поводом Васкршњих празника 2021.г., разговарали смо са Наташом Благојевић, дипломираним туризмологом из Београда, која ускоро планира Ђурђевданску посету Космету. Дипломирала је на Географском факултету, студиијска група Туризмологија Београдског Универзитета, сјајан студент која је тренутно без запослења у струци, а новац који заради од хонорарног рада, користи за своја путовања на Косово и Метохију, по чему је постала препознатљива као савремени млади патриота, путник, путописац, репортер који афримише љубав међу људима и промовише наше манастире, цркве, људе, винарије, туристичке дестинације на Космету.
[цаптион ид=“аттацхмент_2437″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1080″]
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА[/caption]
ДМГ: Наташа, од када траје љубав према Космету и када сте први пут и како кренули у посету Косову и Метохији?
НБ: Љубав према Космету налази се у сваком припаднику српског рода, питање је само да ли јој свако пружа прилику да се испољи и ојача. Прилику за наведено имала сам управо посетом тог простора према коме ми љубав јача сваким наредним одласком почевши од 2017. када се догодио први. Гледала сам фотографије Шар планине на интернету једно вече, ушла сам у комуникацију с особама из Штрпца које су их поставиле и из кратке комуникације с њима сазнала сам да у самом месту постоје мотели у којима бих могла да будем смештена. Када сам се пробудила контактирала сам аутобуску станицу у Београду, спаковала ствари и у речено време била на перону, сама. Нисам познавала никога с Космета у том периоду, немам породицу из тог краја, нико ми из околине није причао о том простору, отишла сам у тотално непознато и временом на терену упознавала и места и људе.
[цаптион ид=“аттацхмент_2438″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1080″]
НАТАША БЛАГОЈЕВИЋ НА КОСМЕТУ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ[/caption]
ДМГ: После 4 године јединственог искуства у својим путописима и ходочашћу, наведите нам пар примера који су Вам остали у незабораву са Србима, Албанцима, Горанцима, Ромима …
НБ:Емотивни доживљај је тај који се не заборавља, атмосфера места која зависи од људи који у њему живе, њихове реакције на моју посету и осећај који ми се ствара приликом исте а зависи од свега претходно наведеног. Значај разговора с нашим људима у мањим “енклавама”, задовољство због обостране радости али и туга због изненађења којим ме дочекују – од добронамерног питања “зашто си дошла” волела бих да се стигне до изненађења у виду питања зашто неко није дошао и да то све буде последица масовности посета јер сваки припадник српског рода има много висе разлога за одлазак него изговора за неодлазак. Ми Срби смо предиван народ, а кроз векове смо тога највише постајали свесни углавном повезивањем у тешким временима. Колико Роми имају веселу природу види се на примеру једног дела становника Грачанице – осим што не одбијају ни тешке послове који им се нуде, уз музику их лакше обављају, а уједно и доприносе атмосфери дела насеља у коме се налазе – без обзира на музички укус, лепо је кад вас дочекају српске песме на свега пар километара од Приштине. Горанци су наша браћаи сестре, кроз историју били смо на истој страни, за исто се давали и жртвовали. Иако су примили ислам, не одричу се ни хришћанства што се може видети управо кроз прославу Ђурђевдана која је традиционална у горанским селима, обележавање Митровдана, такође и Божића. Своје корене нису заборавили, морамо имати поштовања према томе, незаборављајући ни муке кроз које су пролазили годинама од стране Албанаца зато што су на српској странии због дела Срба који се о њих огрешио из незнања и непознавања историје. С Албанцима сам имала различита искуства у зависности од дела Космета у коме сам боравила – од релативно пријатељског приступа у Призрену до крајње непријатељског у Дјаковици, нпр. У Урошевцу нисам имала проблема, у Вучитрну је такође било без проблема, али уз неку тензију … Зависи од места, зависи од људи.
[цаптион ид=“аттацхмент_2460″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1077″]
ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА[/caption]
ДМГ: Какав је то осећај када дођете и посетите јединствена, вишевековна места, цркве и манастире српске православне културне баштине, као што су Пећка Патријарпија, Богородица Љевишка, Призрен и Свети Архангели, манастир Дечани, Грачаница …
НБ: Свест о њиховом значају и љубав присутна у виду разлога њиховог постанка и опстанка веже ме не само за њих него и за моје национално биће у глобалу. Посетама не упознајем само локалитете који су предмет нашег разговора, већ упознајем и саму себе на начин који је тешко вербално дочарати, а верујем да није ни потребно јер кад се из љубави порука шаље и с љубављу прима јасно је и без много речи … Један од примера из којих би се љубав могла читати јесте и поновно подизање звона на цркви Богородице Љевишке у јулу 2020. у Призрену, претходна су била срушена у мартовском погрому. Не може се srcе не испунити и чињеницом да се обнавља манастир Светих Архангела код Призрена, нова црква се подиже … Најискренија жеља за обновом и опстанак јаки су темељи за њену реализацију.
[цаптион ид=“аттацхмент_2461″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“861″]
СВЕТИ АРХАНГЕЛИ ПРИЗРЕН[/caption]
ДМГ: Ускоро крећете поново на пут, аутобусом из Београда, да ли је прво одредиште Штрпце, потом Велика Хоча …
НБ: Тако је. У Штрпцу најчешће преспавам, а одатле крећем даље у обилазак целог Космета – куда тачно зависи од информација које добијем у том моменту на терену из разговорима с људима. Превоз је проблематичан јер мања српска места углавном нису повезана ни једна с другим, а ни с местима у којима су Албанци већина, па се морам служити комбиновањем различих видова превоза. Волела бих да наредна дестинација овај пут буде Велика Хоча, унапред знам како ћу до Призрена доћи из Штрпца, а како даље видећу кад стигнем у сам Призрен. Кад дођем до Велике Хоче, ако ме не ухвати мрак, посетићу и Ораховац који се налази на пар километара јер до њега могу доћи пешице, исто тако се и вратити, а на пример до Зочишта морам се распитати да ли постоји неки такси … У ходу правим планове.
[цаптион ид=“аттацхмент_2459″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1079″]
ГРАЧАНИЦА[/caption]
ДМГ: Ви сте по струци дипл. туризмолог, шта је била тема Вашег дипломског рада?
НБ: Тема мог рада била је “Природне одлике геопростора Шар планине на територији Републике Србије као основа развоја туризма” и проистекла је не само из љубави према Космету него и из жеље да његовом упознавању приступим и с научне стране ради стицања комплетније представе, уједно и да кроз свој рад промовишем дестинацију коју сам обрадила с циљем мотивисања туристичких кретања ка истој, као и да кроз наводе литературе дам смернице ка другим ауторима који су се бавили тематиком везаном за тај простор из различитих струка повезаних с мојом.
[цаптион ид=“аттацхмент_2463″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1080″]
ШАР ПЛАНИНА, БРЕЗОВИЦА[/caption]
ДМГ: Када говоримо о Шар планини и ски центру, ту су за Вас као професионалца важни, интересантни и други туристичко-географски појмови и места, водни ресурси, екологија …
НБ: Туризам да би се развијао неопходно је да препознамо све вредности које дестинација нуди – што је више елемената истакнуто већи број људи ће наћи интересовање за њих а онда ће се и лакше створити основа за развој не само масовнијег туризма који је заступљен у зимској сезони због уређеног скијалишта, него И других специфичних видова туризма попут еко туризма, научног, можда и гастрономског… Шар планина је национални парк с различитим степенима заштите; свако у складу са својим интересовањима и могућности треба да зна шта је оно што планина му нуди како би не само отишао него јој се и враћао, а да би то било могуће мора постојати јасан план за одрживи развој.
[цаптион ид=“аттацхмент_2464″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1077″]
МАНАСТИР ДЕЧАНИ[/caption]
ДМГ: Када смо Вас питали који су циљеви Ваших путовања на Космет, рекли сте да желите да охрабрите и друге људе да слободно крену на оваква путовања, да се презентује, промовише, не заборави наша етно-култура, баштина, уметност …, али и да се људи нашег порекла охрабре да смо са њима, да им пружимо подршку и снагу пријатељства. Остајете ли при томе и како даље?
НБ: Више нас коштају неодласци него одласци. Окупатор је констатно свестан значаја нашег одсуства, а ми никада не смемо заборавити значај нашег присуства. Неопходно се враћати светињама, повезати се с нашим људима, спознавати себе и ако имамо успеха у наведеном природно је осећати моралну обавезу да своја искуства делимо с другима у циљу мотивисања њихових посета како би и они јачали свој национални набој који неће дозвољавати одрицање од сопственог идентитета.
[цаптион ид=“аттацхмент_2448″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1080″]
НАТАША БЛАГОЈЕВИЋ НА КОСМЕТУ[/caption]
ДМГ: Често Вас називају НАЛЕ НАЦИОНАЛЕ. Људи се диве Вашој храбрости да сами путујете. Не радите у струци, а сваки зарађени новац од других послова који радите и ништа не одбијате, инвестирате у ова путовања на Космет. Ми овим путем позивамо и медије и компаније да нам се придруже, са једне стране да добијете медијску подршку Србије и диаспоре, а са друге и да нађете посао у струци, нпр. у институцијама где можете да као професионалац промовишете српске светиње и туристичке потенцијале на Космету, али и да позовемо компаније и појединце да се придруже нашем позиву да Вам се да финансијска и друга подршка за Вас храбру девојку која путује сама, прелази контролне пунктове, путује, фотографише, снима видео снимке, разговара са људима свих националности и даје подршку нашем народу, породицама, монасима …
НБ: На инстаграму мој профил је натали.нале, а ко жели да ме контактира може ми писати тамо или на мејл natasa.blagojevic.123@gmail.com. Наставићу да радим оно што сам до сада – замисао ми је да посетим свако место, да поразговарам са свима који би поразговарали са мном о томе како живе. Најсрећнија бих била ако бих дала допринос за ширење истине коју спознајем на терену а која сматрам да је неопходна да би се више људи укључило у такав процес у чему медији значајно могу помоћи. У свакој посети дајем себе емоционално, путујем као Српкиња, али и стручно, запажам оно што је предмет туризмолошких интересовања и сваки пут ми јача жеља да потенцијал који имамо буде искоришћен и у промотивне/научне сврхе.
[цаптион ид=“аттацхмент_2449″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“1080″]
НАЛЕ НАЦИОНАЛЕ СРБИЈА У СРЦУ[/caption]
ДМГ: Хвала Вам Наташа за овај интервју и за све што као модерна девојка, патриота, као прави промо-амбасадор путујете и промовиште наше изворно културно наслеђе народа српког на Космету. Срећан Вам пут ускоро, а посебно да када се вратите у Београд, заслужено добијете и понуду за посао у струци туризмолога, географа, новинара. То је наша искрена жеља, надамо се да се и остварити.
НБ: Најлепше хвала „Диаспора медиа гроуп“ на пруженом простору за разговор о Космету захваљући коме ће ова прича доћи до великог броја људи, као и на дивним жељама. Покретање тема које се тичу наше свете земље, а немају основ у негативности дешавања, родољубив је чин, као што је то и читање таквих текстова, те бих најсрдачније поздравила Вас и Ваше читаоце, драгу моју браћу и сестре у Србији, региону и у расејању широм света.
НА ВАСКРС, 04.05.2021.г. аутор интервјуа Миша Ћирић „Даиспора медиа гроуп“
Фотографије: из архива, власништво Наташе Благојевић, Београд, Србија
