Nataša Blagojević, Vaskršnji intervju povodom putovanja na Kosmet

0
346
NATAŠA BLAGOJEVIĆ NA KOSOVU I METOHIJI U POSETI PRIZRENU

Povodom Vaskršnjih praznika 2021.g., razgovarali smo sa Natašom Blagojević, diplomiranim turizmologom iz Beograda, koja uskoro planira Đurđevdansku posetu Kosmetu. Diplomirala je na Geografskom fakultetu, studiijska grupa Turizmologija Beogradskog Univerziteta, sjajan student koja je trenutno bez zaposlenja u struci, a novac koji zaradi od honorarnog rada, koristi za svoja putovanja na Kosovo i Metohiju, po čemu je postala prepoznatljiva kao savremeni mladi patriota, putnik, putopisac, reporter koji afrimiše ljubav među ljudima i promoviše naše manastire, crkve, ljude, vinarije, turističke destinacije na Kosmetu.

MANASTIR GRAČANICA

DMG: Nataša, od kada traje ljubav prema Kosmetu i kada ste prvi put i kako krenuli u posetu Kosovu i Metohiji?

NB: Ljubav prema Kosmetu nalazi se u svakom pripadniku srpskog roda, pitanje je samo da li joj svako pruža priliku da se ispolji i ojača. Priliku za navedeno imala sam upravo posetom tog prostora prema kome mi ljubav jača svakim narednim odlaskom počevši od 2017. kada se dogodio prvi. Gledala sam fotografije Šar planine na internetu jedno veče, ušla sam u komunikaciju s osobama iz Štrpca koje su ih postavile i iz kratke komunikacije s njima saznala sam da u samom mestu postoje moteli u kojima bih mogla da budem smeštena. Kada sam se probudila kontaktirala sam autobusku stanicu u Beogradu, spakovala stvari i u rečeno vreme bila na peronu, sama. Nisam poznavala nikoga s Kosmeta u tom periodu, nemam porodicu iz tog kraja, niko mi iz okoline nije pričao o tom prostoru, otišla sam u totalno nepoznato i vremenom na terenu upoznavala i mesta i ljude.

 

NATAŠA BLAGOJEVIĆ NA KOSMETU U KOSOVSKOJ MITROVICI

DMG: Posle 4 godine jedinstvenog iskustva u svojim putopisima i hodočašću, navedite nam par primera koji su Vam ostali u nezaboravu sa Srbima, Albancima, Gorancima, Romima …

NB:Emotivni doživljaj je taj koji se ne zaboravlja, atmosfera mesta koja zavisi od ljudi koji u njemu žive, njihove reakcije na moju posetu i osećaj koji mi se stvara prilikom iste a zavisi od svega prethodno navedenog. Značaj razgovora s našim ljudima u manjim “enklavama”, zadovoljstvo zbog obostrane radosti ali i tuga zbog iznenađenja kojim me dočekuju – od dobronamernog pitanja “zašto si došla” volela bih da se stigne do iznenađenja u vidu pitanja zašto neko nije došao i da to sve bude posledica masovnosti poseta jer svaki pripadnik srpskog roda ima mnogo vise razloga za odlazak nego izgovora za neodlazak. Mi Srbi smo predivan narod, a kroz vekove smo toga najviše postajali svesni uglavnom povezivanjem u teškim vremenima. Koliko Romi imaju veselu prirodu vidi se na primeru jednog dela stanovnika Gračanice – osim što ne odbijaju ni teške poslove koji im se nude, uz muziku ih lakše obavljaju, a ujedno i doprinose atmosferi dela naselja u kome se nalaze – bez obzira na muzički ukus, lepo je kad vas dočekaju srpske pesme na svega par kilometara od Prištine. Goranci su naša braćai sestre, kroz istoriju bili smo na istoj strani, za isto se davali i žrtvovali. Iako su primili islam, ne odriču se ni hrišćanstva što se može videti upravo kroz proslavu Đurđevdana koja je tradicionalna u goranskim selima, obeležavanje Mitrovdana, takođe i Božića. Svoje korene nisu zaboravili, moramo imati poštovanja prema tome, nezaboravljajući ni muke kroz koje su prolazili godinama od strane Albanaca zato što su na srpskoj stranii zbog dela Srba koji se o njih ogrešio iz neznanja i nepoznavanja istorije. S Albancima sam imala različita iskustva u zavisnosti od dela Kosmeta u kome sam boravila – od relativno prijateljskog pristupa u Prizrenu do krajnje neprijateljskog u Djakovici, npr. U Uroševcu nisam imala problema, u Vučitrnu je takođe bilo bez problema, ali uz neku tenziju … Zavisi od mesta, zavisi od ljudi.

PEĆKA PATRIJARŠIJA

DMG: Kakav je to osećaj kada dođete i posetite jedinstvena, viševekovna mesta, crkve i manastire srpske pravoslavne kulturne baštine, kao što su Pećka Patrijarpija, Bogorodica Ljeviška, Prizren i Sveti Arhangeli, manastir Dečani, Gračanica …

NB: Svest o njihovom značaju i ljubav prisutna u vidu razloga njihovog postanka i opstanka veže me ne samo za njih nego i za moje nacionalno biće u globalu. Posetama ne upoznajem samo lokalitete koji su predmet našeg razgovora, već upoznajem i samu sebe na način koji je teško verbalno dočarati, a verujem da nije ni potrebno jer kad se iz ljubavi poruka šalje i s ljubavlju prima jasno je i bez mnogo reči … Jedan od primera iz kojih bi se ljubav mogla čitati jeste i ponovno podizanje zvona na crkvi Bogorodice Ljeviške u julu 2020. u Prizrenu, prethodna su bila srušena u martovskom pogromu. Ne može se srce ne ispuniti i činjenicom da se obnavlja manastir Svetih Arhangela kod Prizrena, nova crkva se podiže … Najiskrenija želja za obnovom i opstanak jaki su temelji za njenu realizaciju.

SVETI ARHANGELI PRIZREN

DMG: Uskoro krećete ponovo na put, autobusom iz Beograda, da li je prvo odredište Štrpce, potom Velika Hoča …

NB: Tako je. U Štrpcu najčešće prespavam, a odatle krećem dalje u obilazak celog Kosmeta – kuda tačno zavisi od informacija koje dobijem u tom momentu na terenu iz razgovorima s ljudima. Prevoz je problematičan jer manja srpska mesta uglavnom nisu povezana ni jedna s drugim, a ni s mestima u kojima su Albanci većina, pa se moram služiti kombinovanjem različih vidova prevoza. Volela bih da naredna destinacija ovaj put bude Velika Hoča, unapred znam kako ću do Prizrena doći iz Štrpca, a kako dalje videću kad stignem u sam Prizren. Kad dođem do Velike Hoče, ako me ne uhvati mrak, posetiću i Orahovac koji se nalazi na par kilometara jer do njega mogu doći pešice, isto tako se i vratiti, a na primer do Zočišta moram se raspitati da li postoji neki taksi … U hodu pravim planove.

GRAČANICA

DMG: Vi ste po struci dipl. turizmolog, šta je bila tema Vašeg diplomskog rada?

NB: Tema mog rada bila je “Prirodne odlike geoprostora Šar planine na teritoriji Republike Srbije kao osnova razvoja turizma” i proistekla je ne samo iz ljubavi prema Kosmetu nego i iz želje da njegovom upoznavanju pristupim i s naučne strane radi sticanja kompletnije predstave, ujedno i da kroz svoj rad promovišem destinaciju koju sam obradila s ciljem motivisanja turističkih kretanja ka istoj, kao i da kroz navode literature dam smernice ka drugim autorima koji su se bavili tematikom vezanom za taj prostor iz različitih struka povezanih s mojom.

ŠAR PLANINA, BREZOVICA

DMG: Kada govorimo o Šar planini i ski centru, tu su za Vas kao profesionalca važni, interesantni  i drugi turističko-geografski pojmovi i mesta, vodni resursi, ekologija …

NB: Turizam da bi se razvijao neophodno je da prepoznamo sve vrednosti koje destinacija nudi – što je više elemenata istaknuto veći broj ljudi će naći interesovanje za njih a onda će se i lakše stvoriti osnova za razvoj ne samo masovnijeg turizma koji je zastupljen u zimskoj sezoni zbog uređenog skijališta, nego I drugih specifičnih vidova turizma poput eko turizma, naučnog, možda i gastronomskog… Šar planina je nacionalni park s različitim stepenima zaštite; svako u skladu sa svojim interesovanjima i mogućnosti treba da zna šta je ono što planina mu nudi kako bi ne samo otišao nego joj se i vraćao, a da bi to bilo moguće mora postojati jasan plan za održivi razvoj.

MANASTIR DEČANI

DMG: Kada smo Vas pitali koji su ciljevi Vaših putovanja na Kosmet, rekli ste da želite da ohrabrite i druge ljude da slobodno krenu na ovakva putovanja, da se prezentuje, promoviše, ne zaboravi naša etno-kultura, baština, umetnost …, ali i da se ljudi našeg porekla ohrabre da smo sa njima, da im pružimo podršku i snagu prijateljstva. Ostajete li pri tome i kako dalje?

NB: Više nas koštaju neodlasci nego odlasci. Okupator je konstatno svestan značaja našeg odsustva, a mi nikada ne smemo zaboraviti značaj našeg prisustva. Neophodno se vraćati svetinjama, povezati se s našim ljudima, spoznavati sebe i ako imamo uspeha u navedenom prirodno je osećati moralnu obavezu da svoja iskustva delimo s drugima u cilju motivisanja njihovih poseta kako bi i oni jačali svoj nacionalni naboj koji neće dozvoljavati odricanje od sopstvenog identiteta.

NATAŠA BLAGOJEVIĆ NA KOSMETU

DMG: Često Vas nazivaju NALE NACIONALE. Ljudi se dive Vašoj hrabrosti da sami putujete. Ne radite u struci, a svaki zarađeni novac od drugih poslova koji radite i ništa ne odbijate, investirate u ova putovanja na Kosmet. Mi ovim putem pozivamo i medije i kompanije da nam se pridruže, sa jedne strane da dobijete medijsku podršku Srbije i diaspore, a sa druge i da nađete posao u struci, npr. u institucijama gde možete da kao profesionalac promovišete srpske svetinje i turističke potencijale na Kosmetu, ali i da pozovemo kompanije i pojedince da se pridruže našem pozivu da Vam se da finansijska i druga podrška za Vas hrabru devojku koja putuje sama, prelazi kontrolne punktove, putuje, fotografiše, snima video snimke, razgovara sa ljudima svih nacionalnosti i daje podršku našem narodu, porodicama, monasima …

NB: Na instagramu moj profil je natali.nale, a ko želi da me kontaktira može mi pisati tamo ili na mejl natasa.blagojevic.123@gmail.com. Nastaviću da radim ono što sam do sada – zamisao mi je da posetim svako mesto, da porazgovaram sa svima koji bi porazgovarali sa mnom o tome kako žive. Najsrećnija bih bila ako bih dala doprinos za širenje istine koju spoznajem na terenu a koja smatram da je neophodna da bi se više ljudi uključilo u takav proces u čemu mediji značajno mogu pomoći. U svakoj poseti dajem sebe emocionalno, putujem kao Srpkinja, ali i stručno, zapažam ono što je predmet turizmoloških interesovanja i svaki put mi jača želja da potencijal koji imamo bude iskorišćen i u promotivne/naučne svrhe.

NALE NACIONALE SRBIJA U SRCU

DMG: Hvala Vam Nataša za ovaj intervju i za sve što kao moderna devojka, patriota, kao pravi promo-ambasador putujete i promovište naše izvorno kulturno nasleđe naroda srpkog na Kosmetu. Srećan Vam put uskoro, a posebno da kada se vratite u Beograd, zasluženo dobijete i ponudu za posao u struci turizmologa, geografa, novinara. To je naša iskrena želja, nadamo se da se i ostvariti.

NB: Najlepše hvala “Diaspora media group” na pruženom prostoru za razgovor o Kosmetu zahvaljući kome će ova priča doći do velikog broja ljudi, kao i na divnim željama. Pokretanje tema koje se tiču naše svete zemlje, a nemaju osnov u negativnosti dešavanja, rodoljubiv je čin, kao što je to i čitanje takvih tekstova, te bih najsrdačnije pozdravila Vas i Vaše čitaoce, dragu moju braću i sestre u Srbiji, regionu i u rasejanju širom sveta.

NA VASKRS, 04.05.2021.g. autor intervjua Miša Ćirić “Daispora media group”

Fotografije: iz arhiva, vlasništvo Nataše Blagojević, Beograd, Srbija

OSTAVITE ODGOVOR

Please enter your comment!
Molimo Vas unesite Vaše ime