Koren ove reči leži u grčkoj reči ( AGIOS), što znači svetao, ali ne označava svetitelja već čoveka koji je blagoslovom Božijim otišao na pokloničko putovanje najvećoj svetinji hrišćanstva Grobu Gospodnjem čime se uvrstio među ljude osobite privrženosti svoje vere. U vreme kada su ljudi čuvali strah Božiji u srcu dobro tvorili hadžija je bio čovek poštovan i uvažen. Ova reč je neprestalno opominjala njenog vlasnika da u životu mora biti mali Hristov apostol, čija bi dela svetlela pred ljudima kako bi sam Spasitelj rekao : Tako da svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave oca vašega koji je na nebesima. Svaki poklonik Svete Zemlje može da dobije i pismenu potvrdu – gramatu, povelju koju izdaje Jerusalimska patrijašija.
Po povratku sa pokloničkog putovanja svaki poklonik ukoliko ima pismeni dokaz – gramatu, ukoliko želi može ispred svog imena dodati titulu hadži. Naslednici nosioca titule hadži mogu je dodati između imena i prezimena. Put dodavanja titule hadži u dokuemnta je sledeći: gramatu je prvo neophodno prevesti sa staro grčkog ili ruskog na srpski jezik kod ovlašćenog sudckog tumača, zatim sa tim prevodom se odlazi u matičnu službu opštine gde se podnosi molba za izmenu licnih podataka, po izvršenju izmene podataka pokrećese se procedura izdavanja novih dokumenata.
