Организација сахрана или кремација у складу са верским обичајима има своје карактеристике по којима се издвајају у односу на друге.
Историјски гледано, религија је имала јак утицај у свим сегметима живота, па и смрти. У давна времена верски ритуали имали су за циљ да помогну покојницима да пређу у вечни живот, док данас представљају и својеврсну утеху њиховим породицама.
Иако сваки народ има своју веру, услед великог сељења становништва различита учење и правци се прожимају у свим крајевима света. Управо због тога обичаји у Србији за сахране се заснвају на 3 највеће религије.
Како изгледа организација сахрана или кремација у складу са верским обичајима открива вам у овом блогу погребно предузеће Дрнда Интернационал.
Сахране у Хришћанству
Хришћанско гледање на живот после смрти подразумева одлазак у рај или пакао. Да би се преминулом омогућио вечни живот неопходно је испоштовати све обичаје за његову припрему. Оно, пре свега, подразумева купање покојника како би пред лице Бога изашао чист. Мада постоји и веровање да се тиме скида са њега слој који је носио на овоземљском свету.
Следи облачење у одећу коју је човек припремио за живота. У џеп се стављају ситне паре, огледало и чешаљ, а на руци сат. У сандук се додаје још једно одело и пар обуће, као и други предмети за које је преминули био везан, те се сматра да ће му требати и на оном свету.
Сахрана се обавља 24 часа касније, а за то време се одиграва бдење, тј. молитвено служење. Ово је прилика да се рођаци и пријатељи поздраве са преминулим и одају његовој породици поштовање.
Иако Библија изричито не забрањује кремирање, оно није било дозвољено, те је укоп и данас традиционални вид сахрањивања код Хришћана. Међутим, последњих деценија се ситуација променила. Католичка црква је 1963. године укинула забрану кремирања, при чему се наводи да се са кремираним остацима мора поступати исто као и према покојницима у ковчегу.
И у Православној цркви истичу да нема теолошких препрека за кремирањем, али да је оно у супротности са учењем. Због тога је потребна дозвола за обављање која обухвата молбу свештеника епархијском архијереју.
Традиција муслиманске сахране
Организација сахрана или кремација у складу са верским обичајима код Муслима има извесних сличаности као код Хришћана. То значи да се тело, најпре, купа и то одређеним редоследом – горња десна страна, горња лева страна, доња десна страна, доња лева страна. Овај ритуал обављају блиске особе које су истог пола као преминули.
Уместо одевања у погребно одело тело се обмотава у 3 платна, док се женама стављају још 2 засебна, за главу и груди. Тако умотано тело се везује конопцима, где по један иду око главе и чланака, а 2 око тела.
Укоп је једини начин сахрањивања, јер се ислам најоштрије противи кремирању. Разлог томе лежи у учењу да се према телу након смрти треба односити са истим поштовањем као у животу. Једини изузетак од забране кремирања је током епидемија, када постоји ризик од ширења болести.
Организација сахрана или кремација у складу са верским обичајима код Јевреја
Два сата након смрти почиње припрема покојника. Тело се ставља на под, руке полажу на груди, а очи се затварају. Поред ногу или главе се ставља свећа којом се означава почетак ритуала очишћења (тахара).
Након таора, ритуалног обреда купања, тело се покрива мирисима и облачи у погребно одело које се назива тахрихим. С обзиром да ова вера позива на скромност и једнакост, јеврејска сахрана се карактерише једноставном одећом за покојника која је израђена од белог ланеног платна, без поруба и чворова. Такође, ковчег је простог дизајна, направљен од равних необрађених дасака, без украса и без металних ексера.
Покојник се смешта у сандук у који је стављена слама. Уколико је преминуо у дијаспори сипа се и шака песка из Израела, јер ће се из ње, по предању, појавити месија који ће васкрснути мртвог.
Бдење (шемира) је обавезни део на јеврејској сахрани. Обавља је током читаве ноћи шомрин, односно особа која је задужена за читање псалама о васкрсењу.
Како постоји веровање да ће се тело и душа поново ујединити након смрти, тело се сматра светим, те традиционални јеврејски закон строго забрањује кремирање.
Погребно предузеће Дрнда Интернационал има вишегодишње искуство у организоавњу сахрана свих вера. Ваш смо верни ослонац у најтежим тренуцима свих 24 часова, 365 дана у години.
