Трећа недеља пред Васкрс, повећена Светом Јовану Лествичнику, писцу знаменитог дела ,, Лествица“ . Средопосна се зове јер пада у средини поста.
Из srcа излазе зле мисли, убиство, прељубе, блуд, лазна сведочења, хула на Бога. И ово је сто погани човека ( Мат. 15,19).
Ове речи говори Господ твој, син мој. Ово је Он рекао некрштеним Јеврејима, чија су srcа због првобитног и личног греха билс претворена и извор не зивота но смрти и сваке трулежи.
Срце је извор, а уста су поток. А да је ово овако сведочи Свезнајући који је у телу по земљи ходио, овим речима: уста говоре од сувиска srcа ( Мат.12,34.). Наш језик, је дакле, гласоноша нашег srcа. Каква слава у srcу и на језику, и какав гад у srcу такав гад и на језику. Оно што је у srcу, прелива се и излива на уста.
Дубоко је srcе човечје, рекао је пророк. О Боже, како је дубоко srcе човечје! У srcе човечје може све стати а оно је једно у Теби, Боже нас. И цистота ангелска и нечистота паклена може наћи стан у srcу човечјем. Барометар srcа човечјегноси носи своје бројке од дна пакла до врха небеса.
Зашто је речено: Сврх свега што се чува чувај srcе своје, јер из њега извире зивот. Извире живот, ако га очуваш , извираће сав онај небројани гад, ако га не очуваш.
И ово и оно. Пази дакле, и чувај извор живота у себи, да се не замути. Ти си крштен, а крштење је велика ствар. Окупан си водом и духом. Син Божји спустио се и окупао те као мајкапрљаво чедо своје. Он је очистио srcе твоје и учинио га извором живота. Шта ти радиш? Зар ниси безуман кад грешиш? Зар грехом обраћаш извор зивота у извор смрти?
О Свеприсутни Боже наш колико је боље човеку да преда srcе своје у руке Твоје него да сам рукује њиме! Ваистину, srcе је опасна ствар за руковање, смртном руком! Ти си то одувек знао! Па кад си даривао човеку srcе, то бескрајно тајанствено цудо, Ти си му одмах родитељски посаветовао: сине мој, дај ми srcе твоје! То јест дај ми као уздарје мој дар, да га не изгубиш.
Говоре многи о слободи воље код човека. Има људи доброслободних и злослободних. Доброслободан је онај који своју слободу слободно уступа Слободнијем, Најслободнијем, да ни је он на добро употребио. Злослободан је онај ко хоће да сам рукује својом слободом па је несвесно уступи Тиранину, Најнеслободнијем.
Зар ниси видео дете коме мајка да нож да сече хлеб, па дете држи нож а мајка руку детета. Тако у ствари мајка управља ножем и ако дете мисли другачије. Ако дете одгурне руку мајчину, оно ће посећи не хлеб него себе. Није ли то слика слободе људске. Није ли то прица о доброслободним и злослободним. О доброслободни, употреби дату ти слободу на то да предаш srcе своје Господу на руковање. Твоје ће остати, и ти ћеш га носити у себи, а Он ће руководити њиме.
Пастирско писмо 15, хвалите име Господње
