Пацијенти који су подвргнути баријатријској операцији често открију да имају „издувану” кожу на многим деловима тела, укључујући лице, руке, дојке, стомак и бутине посебно код оних који су изгубили више од 100 килограма.
Утицај баријатријске хирургије
Будући да је претерана телесна тежина, а то су често десетине, па и стотине килограма вишка, доводи до максималног истегнућа коже пацијента, иста губи своју еластичност, тј. способност повратка у пређашње стање.
Додатни центиметри, а понекад и делови метра излишне коже могу висити са надлактица, груди, стомака, бутина и задњице. Ови превоји коже могу се трљати једни о друге, стварајући подручја иритације и потешкоће у хигијени. Они такође могу отежавати нормално кретање, седење, лежање или вежбање.
Барос, преведено са грчког језика значи тежина. Баријатријским се описује медицински третман значајно повећане телесне тежине, то јест гојазности. Баријатријска хирургија се користи само када су друге методе мршављења испробане и нису дале резултат. Иако се скраћивање или прекрајање желуца може чинити на први поглед екстремним захватом, сада знамо да гојазност у великој мери повећава ризик од срчаних болести, дијабетеса, рака и можданог удара, тако да операција стомака не помаже људима само да изгледају и осећају се боље – већ је то потенцијално спашавање.
Баријатријска операција, која за циљ има ограничавање количине хране у желуцу, може имати неколико нежељених ефеката. Једна је опуштена, висећа кожа по целом телу, тако да новоослабили пацијент се суочава са слојевима екстра висеће коже, укључујући велику прегачу коже која виси са стомака и која може прекрити пубис, препоне, па чак и добар део бутина.
Међу подручјима која су највише погођена спадају:
а) Надлактице могу улегнути и изгледати опуштено
б) Дојке се могу спљоштити и обесити са брадавицама усмереним на доле
ц) Прегибање коже трбуха може се проширити преко бокова па чак до доњег дела леђа
д) Задњица, препоне и бутине могу се опустити и проузроковати висеће “џепове”коже
Пластична хирургија – контурисање тела
Контурисање тела након масивног губитка телесне тежине представља скуп узастопних (консеквентних) процедура које изводе пластични хирурзи како би елиминисали и / или смањили вишак коже и поткожних меких ткива, последице баријатријске хирургије. Тиме се постиже побољшавање облика и затегнутости кожног покрова тела што резултира заглађеним контурама тела и нормалним изгледом.
Пост-баријатријско контурисање тела може се обавити у једној сесији али се најчешће ипак изводи у фазама, и то у условима опште анестезије. Ако пацијент има историју пушења, дубоке венске тромбозе или поремећаја згрушавања крви, висок БМИ (Бодy Масс Индеx) или друге факторе ризика, додатне мере предострожности се предузимају у смислу посебне преоперативне припреме пацијената, које су свакако мултидисциплинарне.
Примери уобичајених поступака пост-баријатријског контурисања тела:
Подизање руку – Брахиопластика
Сувишна кожа на рукама баријатричних пацијената готово се увек појављује на доњој страни надлактице и понекад се назива „крила слепог миша“. Хирурзи праве резове од пазуха до лакта како би уклонили висећу кожу и створили угоднију контуру. Сходно томе, хирурзи отварају руку на доњој страни тако да се добијени ожиљак прилично добро сакрије. Поступак брахиопластике може користити липосукцију пре исецања планираних сектора коже, који у зависности од пацијента, може бити тежине и до пола килограма по руци или више.
Подизање груди – Мастопексија
Обрезујући вишак ткива дојке, хирург може „подићи“ дојке које су обично спуштене до самог пупка у усправном положају тела. Поступак такође често захтева имплантат како би надокнадио изгубљено масно ткиво у дојци. Ожиљци на женским пацијентима су скоро увек скривени унутар подручја које покрива грудњак.
Подизање стомака – Абдоминопластика
Излишна кожа која виси над стидним пределом често је деформишућа карактеристика која највише брине и узнемирава пост-баријатријске пацијенте. Превој коже на стомаку задржава влагу и узрокује осип услед трљања и трења коже, што обично доводи до отежане, односно лоше хигијене. Иако је хируршки поступак за његово уклањање познат као „паникулектомија” често има више посла за пацијенте који пате од великих количина висеће коже. Да би обезбедили побољшане контуре у струку, на леђима и боковима, хирурзи понекад изводе „360º абдоминопластику“ (такође познату као торзопластика или циркумферентна абдоминопластика). Резови се налазе изнад пупка пацијента и испод нивоа доњег појаса, целим обимом тела. Хирург у наведеној операцији користи поступак липосукције највише на стомаку и боковима, док највише смањује вишак коже са леђа и бокова пацијента. Резови абдоминопластике и циркумферентне липектомије су постављени тако да се настали ожиљак скрива у већини унутар доњег рубља и купаћих костима.
Подизање „доњег дела тела“ – Лоwер Бодy Лифт
Поступком се смањује вишак коже на задњици и бутинама. За подизање унутрашњег дела бутине, хирург прави рез високо на унутрашњој страни бутина, почевши од препона и настављајући све до колена. Накупине масног ткива се могу уклонити липосукцијом, да би затим хирург уклонио вишак коже и прекројио преосталу кожу пре затварања реза, остављајући пацијента са затегнутијим и атрактивнијим бутинама. Спољна бутина и задњица могу се подићи резом преко кукова „од кука до кука“, преко леђа и изнад задњице.
Закључак
Баријатријска хирургија обично постиже континуирано смањење индекса телесне масе (БМИ). Међутим, последица тога, преостала опуштена кожа, служи као „подсетник“ на претходну гојазност пацијента. Постбаријатријско контурисање тела има за циљ да то исправи и врати осећај нормалности. Преобликовањем тела у његове идеалне размере, у потпуности се остварује успех операције мршављења.
Горан Лазовић
специјалиста пластичне хирургије
