Интервју поводом потписаног Уговора између Специјалне болнице за рехабилитацију Бања Ковиљача и Завода за пензијско осигурање Републике Аустрије, којим се регулише пружање медицинске рехабилитације аустријским осигураницима и нашој диаспори, односно корисницима права на пензију у РХ центру Бања Ковиљача, Република Србија.
Зоран Пановић, вд директор Завода за социјално осигурање, рођен је у Тузли (БиХ), 13. октобра 1967. године. Основну и средњу школу завршио је у Тузли. Дипломирао је на Правном факултету (кривичноправни смер) у Београду, 1992. године. Правосудни испит положио је 1998. године. Од фебруара 1993. године до фебруара 1997. године радио је у Министарству унутрашњих послова, као инспектор за сузбијање крвних деликата. Од фебруара 1997. године до децембра 2001. године, у Савезном министарству за рад, здравство и социјалну политику, као самостални саветник за нормативно-правне послове у области здравства и виши саветник за борачко-инвалидску заштиту, обављао је најсложеније нормативно-правне послове из тих области. Од децембра 2001. године до фебруара 2006. године, у оквиру Сектора за борачко-инвалидску заштиту у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, као начелник Одељења за нормативно-правне, финансијско-материјалне и студијско-аналитичке послове обављао је најсложеније нормативне послове из области права бораца, војних инвалида и чланова њихових породица. У периоду од фебруара 2006. године до октобра 2007. године, у Министарству рада и социјалне политике, као начелник Одељења за нормативне и студијско-аналитичке послове у Сектору за пензијско и инвалидско осигурање, бавио се питањима креирања националног система пензијског и инвалидског осигурања, као и припремању и изради нацрта закона и подазаконских аката и нацрта међународних уговора у области социјалног осигурања. Од октобра 2007. године је на функцији директора Завода за социјално осигурање. Учествовао је на више међународних конференција и семинара посвећених питањима старих, пензионера, инвалида и остваривању права из области социјалног осигурања. Учесник је већег броја пројеката везаних за проблеме особа са инвалидитетом. У два мандата, као секретар и члан Комисије за нестала лица Владе СР Југославије, односно Владе Србије, активно учествује у решавању питања несталих лица и проблема чланова њихових породица. Објавио је више стручних текстова из области пензијског и инвалидског осигурања у стручним часописима и аутор је, односно коаутор више радова из области борачко-инвалидске заштите. Поседује знање енглеског језика и обучен је за рад на персоналном рачунару. Ожењен је, отац троје деце.