Веома сажето, те информације нам нуди и Охридски пролог:
,,У четрдесети дан по Рождеству донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој…“ Још рече Симеон за Христа Младенца: „Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити“ (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинијана.“- Св. Владика Николај
Иначе, важно је и знати да реч ,, Сретење“ долази од сретати, што долази од именице срећа. Значи, сусрет је у срећи. Тако се сусрећу Христос и Св. Симеон Богопримац и тај догађај је веома занимљиво описан у житију. Он је био један од седамдесеторице младића који су преводили Библију са јеврејског на грчки језик. Када је преводио текст из пророка Исаије где каже: Ево Дјева (девојка) ће зачети и родити сина“, он се збунио и упитао како девојка може родити, изменио је текст и написао ,,млада жена.“ Тада му се јави анђео Господњи и обећао му је да неће умрети, док год то не буде видео својим очима. Симеон се захвалио Богу што му је открио ово и што није изменио текст. Када су стигли у храм и када је Симеон чуо да је Христос у њему, оде и узе Богомладенца у руке и изговори сл речи: ,,Сада отпушташ у миру, слугу свога Господе, по речи Твојој, јер видеше очи моје спасење Твоје које си припремио пред лицем свих народа. Светлост да обасја незнабошце и славу народа твога Израиља.“
Велика је тајна и сила ове молитве, која се чита у Цркви на свакодневним богослужењима.
Овај велики празник се у Отаџбини поново слави као државни празник од 2002. године, од како је претходно укинут настанком краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Један од обичаја је и тај, да девојке требају да пазе кога ће ујутру прво срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.
Свакако, најважније је да одете у своје парохијске храмове и будете ма св. Литургији. Ова седмица од 14. 02. до 20. 02. је ,,трапава“ седмице, што значи да се среда и петак не посте.
Аутор Никола Ц. Јеремић
