Draga braćo i sestre, dragi prijatelji pomaže Bog! Danas naša sveta Srpska Pravoslavna Crkva slavi spomen na događaj, kada je Presveta Bogorodica odvela svog božanskog sina u Hram, posveti ga Bogu i sebe očisti, a sve to bi u četrdeseti dan po rođenju.

0
164

Veoma sažeto, te informacije nam nudi i Ohridski prolog:

,,U četrdeseti dan po Roždestvu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče. On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: „Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj…“ Još reče Simeon za Hrista Mladenca: „Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti“ (Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji, prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu. Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već izmakla iz grada i uputila se u Misir, po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka, no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.“- Sv. Vladika Nikolaj

Inače, važno je i znati da reč ,, Sretenje“ dolazi od sretati, što dolazi od imenice sreća. Znači, susret je u sreći. Tako se susreću Hristos i Sv. Simeon Bogoprimac i taj događaj je veoma zanimljivo opisan u žitiju. On je bio jedan od sedamdesetorice mladića koji su prevodili Bibliju sa jevrejskog na grčki jezik. Kada je prevodio tekst iz proroka Isaije gde kaže: Evo Djeva (devojka) će začeti i roditi sina“, on se zbunio i upitao kako devojka može roditi, izmenio je tekst i napisao ,,mlada žena.“ Tada mu se javi anđeo Gospodnji i obećao mu je da neće umreti, dok god to ne bude video svojim očima. Simeon se zahvalio Bogu što mu je otkrio ovo i što nije izmenio tekst. Kada su stigli u hram i kada je Simeon čuo da je Hristos u njemu, ode i uze Bogomladenca u ruke i izgovori sl reči: ,,Sada otpuštaš u miru, slugu svoga Gospode, po reči Tvojoj, jer videše oči moje spasenje Tvoje koje si pripremio pred licem svih naroda. Svetlost da obasja neznabošce i slavu naroda tvoga Izrailja.“ 
Velika je tajna i sila ove molitve, koja se čita u Crkvi na svakodnevnim bogosluženjima.
Ovaj veliki praznik se u Otadžbini ponovo slavi kao državni praznik od 2002. godine, od kako je prethodno ukinut nastankom kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. Jedan od običaja je i taj, da devojke trebaju da paze koga će ujutru prvo sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.
Svakako, najvažnije je da odete u svoje parohijske hramove i budete ma sv. Liturgiji. Ova sedmica od 14. 02. do 20. 02. je ,,trapava“ sedmice, što znači da se sreda i petak ne poste.
   Autor Nikola C. Jeremić