ДИАСПОРА МЕДИА ГРОУП ПРЕДСТАВЉА
ХОТЕЛ РАМОНДА РТАЊ И
ТУРИСТИЧКУ ОРГАНИЗАЦИЈУ ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ
У srcу мистериозне планине Ртањ, која вековима интригира, фасцинира и исцељује, налази се хотел Рамонда. Као и аутохтони цвет са ове планине, чије име носи, складно је уклопљен у природни амбијент и инспирисан окружењем. Креиран је за оне који од одмора очекују више. Природни материјали, модеран дизајн простора, панорамски прозори са отвореним погледима, врхунска персонализована услуга, са посебном пажњом посвећеном сваком детаљу – чине овај бутик хотел савршеним местом за уживање и одмор.
Нашим гостима је на располагању 21 смештајна јединица, у којима могу да уживају у потпуном комфору и искористе све благодети планине Ртањ. Свака од смештајних јединица садржи бесплатни безалкохолни мини бар, кетлер са кафом и чајем и неспрессо апарат за кафу са капсулама у већим смештајним јединицама. Поједине смештајне јединице имају терасу са директним излазом на отворени базен. У склопу свих апартмана налази се кухиња. Гостима је на располагању бесплатан Wи-Фи и ЛАН интернет. Паркинг је бесплатан и обезбеђен за 21 паркинг место. У склопу хотела постоји играоница за децу и понуда дечијег менија.
*Архитектура је цвет*
„Пројекат хотела Рамонда у Србији не имитира природу већ црпи њену енергију, а логотип је цвет који се увек поновно рађа“
Ово је архитектура која регенерише, која је гостољубива, саздана на митском месту, названа, не случајно, именом цвета. Њена локација припада Карпатском ланцу, налази се двестотињак километара југоисточно од Београда, на планини Ртањ, 1.565 метара високој, познатој по прецизној пирамидалној геометрији златног пресека, митском месту које се сматрало пребивалиштем древних богова Србије.
Објекат је смештен у шуми, унутар природног резервата, на обронку свете планине. На километре около нема других населја осим остатака напуштеног рудника и рударског насеља. Отворен 2019. године, Рамонда Моунтаин Хотел & Спа нуди 21 смештајну јединицу, апартмане или собе, затворени базен, спа центар и спектакуларни био-базен на отвореном пуњен водом богатом минералима која потиче из извора откривеног у 14. веку. Филтрирана само од билјака и природних алги, вода се низом благих корака слива из регенерационог у базен за пливање. Пројекат је везан за ово место, како архитекти Валерија Фа Милић и Владимир Милић, аутори београдског студија Унихоусе, објашњавају: „Уместо да имитирамо облике околне природе, ми смо интерпретирали природне силе које су створиле овај амбијент, овај рељеф, усеке и кресте планинских гребена“.
Реимагинирајући тектонске и климатске снаге које су трансформисале пејзаж, архитекти су их трансцедентирали и представили просторном артикулацијом и координацијом волумена. Створили су дијалог између масивног и крутог присуства планинског терена и ослобођене, вишестране структуре кровне површине. По њиховим речима: „Пројекат је координиран као нека врста симфонијске драме, што нас је довело до стварања форми које не имитирају стенске формације из околне природе, али имају исто тектонско и генетско порекло.“ Све остало потиче од оваквог идентитета: садржаји дизајнирани за удобност и задоволјство гостију, од приватних простора, до ресторана и терасе, од лоунге бара до мале библиотеке са богатом колекцијом стрипова, од флуидног мењања визура у унутрашњим и сполјним просторима, до тактилног квалитета традиционалних материјала, од свеопштег присуства воде до природног амбијента био-базена.
Развијен на површини од 3.800 квадратних метара и изграђен по цени од 5,5 милиона евра, хотел свој назив и лого добија по ендемској локалној биљци – Рамонда сербица, познатој као цвет – феникс, која чак и након што је осушена и утиснута у странице књиге на више година, када се врати у воду, наставља живот. На потпуно исти начин, хотел има за цилј да ревитализује госта и обнови му енергију!
Између воде и материје, светлости и дрвећа, за ауторе је ова архитектура Лингуа Франца између грађене и природне средине, између човека и његове природе.
У пројекту је кориштено неколико колекција керамике Флорим: серија Ла Роцхе, која подсећа на густ и слојевит камен, постављена је у Лоунге Бару; за камин је изабрана Фловтецх колекција металних ефеката; колекција Мапс која се користи у купатилима реинтерпретира строгост бетона; а осећај аутентичности и референце на ручну обраду материјала обележава Матиерес де Реx, који је изабран за Wеллнесс центар.
Аутор
Виргинио Бриаторе
ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ
ИСТОРИЈАТ БОЉЕВЦА
Када са ауто – пута Београд – Ниш код Параћина скренете према истоку и пређете Честобродицу – капију Источне Србије, спуштајући се у долину Црног Тимока, улазите у општину Бољевац. Општина се простире на 827 км2 у 23 насеља. На овом простору данас живи око 13.000 становника. У самом Бољевцу око 3.500 становника. Бољевац је први пут у турском попису из 1455. године као насеље имао 10 кућа. 1834. године када се зачиње варош, Бољевац има 42 куће и 235 становника. 1841. године Бољевац је добио прву школу, а 1841. године постаје и седиште општине. Те године Бољевац је имао укупно 339 становника. Од тада се Бољевац још брже развија.
10. септембра 1875. године Бољевац је проглашен варошицом. Од тог проглашења Бољевац се још интензивније гради и развија. 1891. године саграђена је зграда поште, у оно време једна од најлепших у Србији. 1895. године саграђена је и прва болница, капацитета до 150 постеља. Само три године после Београда и Бољевац је добио 1902. године телефонску везу са Параћином, а годину дана касније и са Зајечаром. По узору на веће градове у Србији и Бољевац добија 1922. године први спортски клуб ‘’Ртањ’’ који је окупио ондашњу омладину са циљем да се развија спорт и у Црној Реци. 1926. године отворен је и први хотел, власника Видојевић Саве, који је хотелу дао име ‘’Јелена’’ по својој рано преминулој мајци.
БОЉЕВАЦ ДАНАС
Општина Бољевац је крај са повољним пословним окружењем. Ова еколошка општина која је тај статус добила пре 25 година, привлачи све већи број инвестиција у последњих 10 година. Туризам је у замаху и све се више развија. Број гостију је увећан за 40% од 2009. године, а од 2016. године је кренула и категоризација приватног смештаја.Две трећине грађана општине Бољевац живи на селу, те се овој чињеници поклања посебна пажња. Очувана природа, мноштво руда, шума, пашњака, ловишта, чисти извори и воде, је оно што Бољевац чини другачијим од осталих.
ПРИРОДНА ДОБРА
Општине Бољевац
Најзначајнији природни ресурси Општине Бољевац су: здрава животна средина, погодна клима, рељеф са клисурама, кањонима, пећинама, чистим рекама и многобројним врелима.
Природна добра која се посебно истичу су свакако планина Ртањ и Боговинска пећина као значајни туристички ресурси општине Бољевац.
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ
Општине Бољевац
Да ли сте знали?
ПЛАНИНА РТАЊ
ЕНЕРГИЈА НОВОГ ИСКУСТВА
Ртањ – енергија новог искустваНекада рударско, а данас туристичко насеље – Ртањ, стечиште је бројних туриста и заљубљеника у природу. Најчешћи посетиоци су деца предшколског и школског узраста, спортске екипе, као и бројни планинари, извиђачи и берачи лековитог биља.
Ртањ има добру перспективу да постане база за алпинисте. Зато, ако себе видите у том спорту, посетите нас.