Драга браћо и сестре, драги пријатељи, помаже Бог!
Српска Православна Црква 27. 01. (14. 01. по старом календару) прославља свога дивног и великог угодника Божијег, Светог равноапостолног Саву Првог архиепископа српског.
Свети Сава, архиепископ српски.
Син Стефана Немање, великог жупана српског, рођен 1169. године. Као младић жудео за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања последује примеру сина, те и сам дође у Свету Гору, где се замонаши и умре као монах Симеон. Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи. Мирио браћу своју, завађену око власти; мирио Србе са суседима њиховим, и стварајући Српску цркву, стварао је кроз то српску државу и културу. Уносио је мир међу све балканске народе и радио је на добру свих, због чега је и био поштован и вољен од свих Балканаца. Народу српском он је дао хришћанску душу, која није пропала са пропашћу државе српске. Скончао у Трнову у време цара Асена, разболевши се после службе Божје на Богојављење, 12. јануара 1236. године. Тело му пренео краљ Владислав у манастир Милешеву, одакле га Синан-паша дигне и спали на Врачару у Београду, 27. априла 1594. године- (Охридски пролог за 14. 01.- Св. Николај Жички (Велимировић)
Пролог доста скраћено описује житије опет, доста помаже, када знамо, да никада неће бити довољно исписаних речи за овог дивног угодника Божијег.
Свети Сава је у повратку из Свете Земље донео и Чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице, која се данас чува у светој Хиландарској лаври.
Свима бих препоручио да на интернету потражите чувену беседу,, о правој вери“-са сабора у Жичи 1220. године.
Тужно је колико се данас многи боре, да лик Св. Саве буде заборављен. Одмах вам је јасно драги моји, зашто? Без св. Саве ми смо ,,тикве без корена“ и зато, испведајте Христа, Православну веру и име Св. Саве где год били- јер он заједно са својим оцем, свим Немањићима и св. кнезом Лазаром, непрестано се моле Творцу, колико за Србију (отаџбину), толико и за вас ,,чеда Богозвана- Богољубивих srcа“ у дијаспори.
О тешко нама, ако нас они забораве- тешко нама! Св. Сава нам је оставио још нешто у аманет, а то је Црква, држава, језик и ПИСМО. Молим вас, мили моји, знам тешкоћу живљења ,,тамо далеко“- ,,по белом свету“, али чувајте писмо! При својим храмовима, организујте часове српског писма, језика и књижевности…Писац Миле Медић је успео преко свог књижевног дела ,,Завјештање Стефана Немање“, да прво и прво, наш народ прихвати писане речи, заиста као св. Симеона; али нећу сада о томе, већ оно што је написано, као важна опомена нама у отаџбини, а поготово нашем народу у дијаспори ( нарочито САД и Аустралије): ,,Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?“
У нашим светим храмовима се данас, широм света и у отаџбини деле пакетићи, одржавају се Светосавске академије, концерти и др…
Свети Саво, равноапостолни, као некада тако и данас умоли Христа Бога да погледа на мало и расејано српско стадо и да због љубави ка теби и Господу, буде једно и сабрано у вечном загрљају у Царству Небеском са свима светима, амин!
[цаптион ид=“аттацхмент_3821″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“197″]
Аутор Никола Ц. Јеремић[/caption]
