Danas peva srpstvo, kliče srpski i svetosavski narod, ma gde god on bio na svetu. Slavi se onaj zbog koga i jesmo u veri Istinitoj-veri Pravoslavnoj; onaj zbog koga jesmo, ostali smo i ostaćemo Srbi.

0
887

Draga braćo i sestre, dragi prijatelji, pomaže Bog!

Srpska Pravoslavna Crkva 27. 01. (14. 01. po starom kalendaru) proslavlja svoga divnog i velikog ugodnika Božijeg, Svetog ravnoapostolnog Savu Prvog arhiepiskopa srpskog.
Sveti Sava, arhiepiskop srpski.
Sin Stefana Nemanje, velikog župana srpskog, rođen 1169. godine. Kao mladić žudeo za duhovnim životom, zbog čega je odbegao u Svetu Goru gde se zamonašio i sa retkom revnošću prošao ceo podvižnički ustav. Nemanja posleduje primeru sina, te i sam dođe u Svetu Goru, gde se zamonaši i umre kao monah Simeon. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost Srpske crkve, i postao prvi arhiepiskop srpski. Podigao je, zajedno sa ocem svojim, manastir Hilandar, a potom i mnoge druge manastire, crkve i škole po zemlji srpskoj. Putovao je u dva maha na poklonjenje svetinjama u Svetoj Zemlji. Mirio braću svoju, zavađenu oko vlasti; mirio Srbe sa susedima njihovim, i stvarajući Srpsku crkvu, stvarao je kroz to srpsku državu i kulturu. Unosio je mir među sve balkanske narode i radio je na dobru svih, zbog čega je i bio poštovan i voljen od svih Balkanaca. Narodu srpskom on je dao hrišćansku dušu, koja nije propala sa propašću države srpske. Skončao u Trnovu u vreme cara Asena, razbolevši se posle službe Božje na Bogojavljenje, 12. januara 1236. godine. Telo mu preneo kralj Vladislav u manastir Mileševu, odakle ga Sinan-paša digne i spali na Vračaru u Beogradu, 27. aprila 1594. godine- (Ohridski prolog za 14. 01.- Sv. Nikolaj Žički (Velimirović)
Prolog dosta skraćeno opisuje žitije opet, dosta pomaže, kada znamo, da nikada neće biti dovoljno ispisanih reči za ovog divnog ugodnika Božijeg.
Sveti Sava je u povratku iz Svete Zemlje doneo i Čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice, koja se danas čuva u svetoj Hilandarskoj lavri.
Svima bih preporučio da na internetu potražite čuvenu besedu,, o pravoj veri“-sa sabora u Žiči 1220. godine.
Tužno je koliko se danas mnogi bore, da lik Sv. Save bude zaboravljen. Odmah vam je jasno dragi moji, zašto? Bez sv. Save mi smo ,,tikve bez korena“ i zato, ispvedajte Hrista, Pravoslavnu veru i ime Sv. Save gde god bili- jer on zajedno sa svojim ocem, svim Nemanjićima i sv. knezom Lazarom, neprestano se mole Tvorcu, koliko za Srbiju (otadžbinu), toliko i za vas ,,čeda Bogozvana- Bogoljubivih srca“ u dijaspori.
O teško nama, ako nas oni zaborave- teško nama! Sv. Sava nam je ostavio još nešto u amanet, a to je Crkva, država, jezik i PISMO. Molim vas, mili moji, znam teškoću življenja ,,tamo daleko“- ,,po belom svetu“, ali čuvajte pismo! Pri svojim hramovima, organizujte časove srpskog pisma, jezika i književnosti…Pisac Mile Medić je uspeo preko svog književnog dela ,,Zavještanje Stefana Nemanje“, da prvo i prvo, naš narod prihvati pisane reči, zaista kao sv. Simeona; ali neću sada o tome, već ono što je napisano, kao važna opomena nama u otadžbini, a pogotovo našem narodu u dijaspori ( naročito SAD i Australije): ,,Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?“
U našim svetim hramovima se danas, širom sveta i u otadžbini dele paketići, održavaju se Svetosavske akademije, koncerti i dr…
Sveti Savo, ravnoapostolni, kao nekada tako i danas umoli Hrista Boga da pogleda na malo i rasejano srpsko stado i da zbog ljubavi ka tebi i Gospodu, bude jedno i sabrano u večnom zagrljaju u Carstvu Nebeskom sa svima svetima, amin!
Autor Nikola C. Jeremić