Braćo i sestre, Vaskršnji post sastoji se od dva posta koji su jedan do drugog i koji su objedinjeni u jedan post, a odražavaju različite događaje iz zemnog života Hrista Spasitelja. Crkva je ustanovila Svetu Četrdesetnicu u znak sećanja na četrdesetodnevni post Isusa Hrista u Judejskoj pustinji, tom divljem i surovom mestu koje se nalazi blizu tzv. Gore kušanja. Strasna sedmica je posvećena uspomeni na poslednje dane zemnog života, krsna stradanja i smrt Isusa Hrista. Ona počinje praznikom ulaska Gospodnjeg u Jerusalim. Zašto je Crkva ulazak Gospoda u sveti grad ubrojala u dvanaest velikih praznika? Zato što taj praznik sadrži u sebi duboki duhovni smisao i proročki najavljuje Drugi dolazak Isusa Hrista, vaskrsenje mrtvih i Strašni sud.
Nešto pre krsnog stradanja Gospod je učinio veliko čudo – vaskrsao je iz mrtvih Lazara, koji je inače živeo u Vitaniji u blizini Jerusalima (v. Jn. 11, 1-44). To čudo je učinjeno u prisustvu mnogobrojne rodbine i prijatelja pokojnika i na očigled celog Jerusalima. Ono je potreslo srca brojnih ljudi. Vaskrsenje Lazara iz mrtvih nagoveštavalo je sveopšte vaskrsenje i dan Strašnog suda. U Palestini su pokojnici obično sahranjivani istog dana kad bi i umrli, zato što bi se zbog velikih vrućina leš brzo počeo raspadati. Lazarev leš je četvrtog dana već izgubio ljudske crte, telo je nateklo i pocrnelo. Lazarevo vaskrsavanje nije bilo samo vraćanje pokojnika u život, nego na neki način ponovno stvaranje, slika toga kako će Gospod iz praha ponovo stvoriti tela umrlih. Ali, braćo i sestre, Lazar je bio vraćen u život, poživeo još nekoliko decenija, postao episkop (na Kipru) i, po predanju, primio mučeničku smrt za veru u Isusa Hrista, a sveopšte vaskrsenje mrtvih biće ne samo vaskrsavanje, nego i preobražavanje i oduhotvoravanje ljudskih tela. Vaskrsenje iz mrtvih biće početak večnog života, života koji nema kraja, i (konačna) pobeda nad smrću.
Isus Hristos je zapovedio svojim učenicima da za njegov ulazak u Jerusalim pripreme magaricu i mlado magare. Šta to znači? U to vreme carevi su u mirnodopsko doba upotrebljavali te životinje za putovanje po zemlji. Konj je značio ratni zbor. Na konjima se odlazilo u rat. Isus Hristos je seo na mlado magare u znak toga da on sobom nosi mir i da je on Car mira. Sveti Oci kažu da magarica simvolički označava jevrejski narod, a mlado magare neznabošce koji su pognuli svoje glave u blagi jaram Hrista Spasitelja, prihvatili njegovo učenje i urezali ga u svoja srca.
Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim simbol je i praslika njegovog drugog dolaska na zemlju. Drugi Hristov dolazak biće u slavi. Gospod će doći okružen anđelima i u Božijoj svetlosti. Upravo taj događaj simbolički se najavljuje ulaskom Gospoda u Jerusalim, Gospoda okruženog apostolima i narodom koji je klicao: „Osana Sinu Davidovu, slava Sinu Davidovu!” Osana znači: „Gospod dolazi”; „Spasenje je od Gospoda”; „Gospode, spasi nas!”
Isus Hristos je ušao u Jerusalimski hram. Tu su ga dočekali buka, povici ljudi i blejanje životinja koje su prodavali u samom Hramu. Životinje za žrtvu trebalo je prodavati pored hramovnog zida, ali radi što uspešnije trgovine prvosveštenici su dozvolili da ih trgovci uvode u samo svetilište. Tamo su se nalazili i stolovi za menjanje novca, jer se, po jevrejskom običaju, novcem paganskih vladara nisu smele kupovati životinje koje će biti žrtvovane u Hramu. Stoga je taj novac morao biti zamenjen za jevrejske monete.
Dakle, u Crkvi Božijoj bila je strašna buka, pa je Gospod uzeo bič u ruke i isterao trgovce i menjače iz doma svog Oca nebeskog. Braćo i sestre, u Jevanđelju vidimo kako se Gospod razgnevi kad razobličava fariseje, te licemere religije, i kad vidi kako je njegov Hram oskrnavljen. Neka to bude i nama lekcija iz koje ćemo naučiti s kakvim strahopoštovanjem treba da se ponašamo u Crkvi Hristovoj. Kako samo često narušavamo svetost i tišinu tog svetog mesta. Neka nas današnji jevanđelski događaj uvek podseća na to da je hram slika Carstva nebeskog.
Ulazak Gospoda Isusa Hrista u Hram simbolički označava Strašni sud koji će početi od Crkve Božije. Gospod će najstrožije suditi hrišćanima. U žitiju prepodobnog Makarija Velikog naveden je njegov razgovor sa dušom pokojnog egipatskog žreca. Žrec mu je rekao da se nalazi u paklu, ali da postoje mesta gde su muke još gore od onih koje on trpi. Takva mesta pripremljena su za hrišćane koji su dobili blagodat Duha Svetog na krštenju, a kasnije je pogazili svojim gresima.
Braćo i sestre, i u našim srcima, kao i u Jerusalimskom hramu, urlaju životinje, a to su naše niske strasti koje zaglušuju glas molitve. I u našoj duši sede menjači novca, a to su one pomisli koje nas čak i u najsvetijim trenucima teraju da razmišljamo o ovosvetskim dobitima, o svetovnim i sujetnim poslovima. Gospod je bičem svojim isterao one koji su skrnavili njegov Hram. Neka bičem blagodati svoje očisti i naša srca, jer su ona nerukotvoreni hram koji je on stvorio i koji je stvoren samo za njega. Amin.
Arhimandrit Rafail Karelin
