Jedan prota stari, pitao se često, da li kod dece i za Boga ima mesto?
Da li se mole, slušaju roditelje, svoje bližnje da li vole?
Ode prota sede brade, u parkić kraj crkve bele i sa dečicom stade.
Deco, da vas priupitam nešto, volite li Boga, molite li se često?
Deca stala, ljube ruke stare, pa onako sa malo smeha i šale, odgovoriše reči zaista od davnina stare:
Boga volimo, a i roditelje naše, za svakog druga- molitve su snažne.
Bog čuje nas decu prvo, samo ako roditelje čujemo jasno.
Sluša molitve naše, ako sa drugarima nema zle mašte.
Još kada učitelje slušamo, ona Bog daje da ga uistinu mi srcima čujemo.
Prota zapamtio je sve što su deca rekla , u Crkvi besedio je iste reči:
Ko hoće Božiji (dobar) biti, treba u sebi srce dečije skriti.
U Beogradu:
03. 02. 2022.
Autor: Nikola C. Jeremić
