После васкрсења Исус није више живео са својим ученицима као пре смрти. Испуњен славом своје божанске природе, он се повремено на различитим местима јављао свом народу, уверавајући га да је то заиста он, жив у слави у свом васкрслом телу.
Четрдесет дана од својих страдања Исус се вазнео на небо да буде у слави с десне стране Оца. Христово вазнесење је његов последњи физички одлазак из овога света по васкрсењу. Тиме је званично на овом свету испуњена његова улога Спаситеља Месије. Тоје његов славни повратак Оцу који га је послао у свет да изврши дело које му је он задао.
[цаптион ид=“аттацхмент_2752″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“720″]
Место са ког се Христос вазнео, Маслинска гора, Јерусалим[/caption]
и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. А они…се вратише у Јерусалим са радошћу великом ( Лк.24.50-2)
Црквено прослављење празника вазнесења, као и свих сличних празника, није само подсећање на један догађај из Христовог зивота. Заиста само вазнесење не треба разумети као неки натприродни догађај одлажења једног човека на небеса. У Светом писму, наглашава се Христов физички одлазак и његово славословље са Богом Оцем, велика радост његових ученика када им је обећао Духа Светог који треба да дође и осигура Господње присуство уз њих, омогућавајући им тиме да га сведоче до краја века.
Томас Хопко: Православна вера
