- Уз захвалност за овај интервју, молимо Вас да нам представите које су то области којима се бавите у свом професионлном стручном раду?
Као клинички психолог бавим се појединцима са разним потешкоћама. То могу бити потешкоће прилагођавања, проблеми у понашању, тескоба, депресија, анксиозност, стрес, стид, емоционалне тешкоће и разни други проблеми. Осим тога, као породичном психотерапеуту у едукацији, моја сфера интересовања су и породични и партнерски односи, међуљудска комуникација, самопоуздање, лични развој итд.
- Молимо Вас да нам појасните на који начин комуницирате са онима који траже и треба им подршка и савет стручног психолога, како изгледају ти разговори?
Психолог је, пре свега, ту да вас саслуша, емпатично и без осуђивања, разуме и подржи, али његова сврха није само то. Један од задатака јесте и клиничка процена, што укључује прикупљање података, употребом сврсисходних питања и „алатки“ са циљем да се утврди шта вас мучи, односно који је проблем због кога сте се јавили. У свом раду располажем оним информацијама које ми ви, вербално и невербално, дате. Ако сте се обратили за помоћ, најпре почињемо од тога шта вас је навело да се јавите. Као што и можете да претпоставите, ви сами одлучујете које ћете ствари поделити са мном, али имајте на уму да скривање или непотпуно обавештавање могу водити саботажи комплетног нашег рада и процеса. Свакако, нереално је очекивати да имате потпуно поверење у некога кога видите први пут у животу, без обзира на ауторитет струке. Зато је првих пар сусрета оријентисано ка бољем упознавању у оба смера с циљем креирања односа поверења, који је од посебне важности. Оно што је важно знати је да ствари које кажете током разговора не смеју бити откриване трећем лицу, што је такође прописано кодексима наше струке (уз постојање прописа када се од овог правила одступа, а оно је везано за угрожавање личне и безбедности других људи). Комплетан процес у највећој мери зависи од вас као клијенте и ваше мотивације да се ангажујете на проблему због ког се иницијално јављате. Дакле, разговор са психологом никако није разговор са пријатељем, већ подразумева поред емпатичног и безусловно прихватајућег става и активну употребу теоријских и практичних знања из психологије.
[цаптион ид=“аттацхмент_2719″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“360″]
Андјела Несиц[/caption]
- Живимо у веома динамичном, променљивом и стресном времену, у страху од очувања здравља, егзистенције, посла, породице … молимо Вас да нам дате једну малу стручну анализу и охрабрење многима да се не стиде и не плаше да питају, да могу да Вам се јаве за савет,било да су из Србије, региона еx YУ или иза наше диаспоре широм света
Сваки ментално здрав човек, у одређеним животним фазама и околностима може имати извесних психолошких проблема. Сви их имамо, јер живот доноси разне проблеме и поставља пред нама разне изазове. Психолошки проблеми настају као последица погрешних стратегија превазилажења стресних ситуација. Оно што је потребно да се проблеми превазиђу јесте усвајања ефикаснијих стратегија за њихово решавање и то је оно чему вас “учи” психолог. Поред тога што вас подучава одређеним новим стратегијама, он вас и мотивише да будете ефикаснији у њиховој примени. Уколико имате проблема у неком сегменту животног функционисања, а утврђено је или сумњате да је њихов узрок психичке природе, тражити психолошку помоћ не само да не имплицира неадекватност, већ напротив –оно представља прави одабир начина за решавање проблема. Тражењем помоћи ви преузимате одговорност за своје понашање, проблему приступате проактивно и одлучујете да се суочите са актуелном ситуацијом, што је већ први корак ка позитивној промени. Осим тога, психологу се можете јавити и ако вам је потребан савет, смерница, разговор о неком проблему, одлуци, недоумици.
Волела бих да истакнем да све већи број људи увиђа потребу за тражењем психолошке помоћи. По мом мишљењу, та стигма је много мања него протеклих година и то ме посебно радује.
[цаптион ид=“аттацхмент_2720″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“640″]
Андјела Несиц[/caption]
- Посебна тема у времену у коме живимо, а бројни су примери, да су опорављени ковид пацијенти у великом психичком изазову да се опораве, многи су велике муке пропатили, шта и како даље у животу и раду, како превазићи депресију и мањак менталне снаге?
Тешко је балансирати последице пандемије коронавируса на ментално здравље- није свеједно да ли смо у претходном периоду били здрави или заражени, да ли је ковид 19 узео живот нама драге особе или смо остали без посла, да ли смо сами или у браку…Бројна истраживања широм света указују на негативан утицај пандемије на ментално здравље, првенствено на јављање депресивних и анксиозних реакција, а у случајевима личних искустава хоспитализације или посматрање патње других људи и симптоми посттрауматског стресног поремећаја. Сусрели смо се и са специфичношћу пандемије ковид 19 а то су уведене прописане мере попут физичке дистанце и смањених социјалних контаката, те периоди потпуног ограничења кретања на њеном почетку. Опасност од заразе, измењени услови живота довели су до пораста нивоа свакодневног стреса. Најчешћи проблеми су здравствена анксиозност (страх од вируса и заразе), опсесивно-компулзивни синдром, антиципација надолазећих проблема (страх за здравље породице), егзистенцијални страхови, проблем са концентрацијом, пад продуктивности, забринутост за будућност, незадовољтсво због огранучености кретања и контаката, проблем у интерперсоналним односима, осећање туге, усамљености, беспомоћности, суицидалне мисли, депресивне реакције, честа несаница…
Свака промена у психичком функционисању човека која ремети извршавање свакодневних обавеза, захтева психолошку помоћ. Важно је да неке од ових симптома особа препозна на време пре него што дође до манифестовања озбиљних менталних болести и прихвати сопствену одговорност према свом здрављу.
Психолошки третман итекако помаже у превазилажењу психолошких поремећаја. Ако особа већ и узима лекове упоредан рад са психологом се свакако препоручује, јер лекови не могу променити начин њеног размишљања и понашања који су главни фактори одржавања њених емоционалних проблема. Заправо, психолошким третманом се мењају дисфункционални обрасци решавања проблема који су, између осталих, и допринели да се проблем првобитно јави.
- Породица и породични односи данас у брзим променама, сукоб генерација, ставова, односи родитељи – супружници међусобно – деца и родитељи – деца међу собом … молимо Вас за инфорамије о овој теми
Ово је веома сложено питање. Брак и/или породица од кога/које се очекује да буде сигурна база, неретко постаје извор стреса, а неке заједнице у којима је присутно физичко или психичко злостављање постају узрок и трауматског стреса. Чланови породице на сасвим различите начине реагују на стресне догађаје и са различитом успешношћу их превладавају. Тако, можемо говорити о функционалним и дисфункционалним породицама. Свака породица неминовно пролази кроз развојне кризе, и очекивано је да чланови и односи тада постану вулнерабилнији, јер њихов дотадашњи начин функционисања мора да се реорганизује и мења. Један начин функционисања у једној развојној фази може бити функционалан и адекватан, а већ у следећој дисфункционалан. Поред тога, чланови породице, свако за себе, могу пролазити и кроз различите индивидуалне кризе, одмосно, (не)планиране (не)пријатне животне промене, а свака промена носи стресогени потенцијал. Можемо да кажемо да свака породица има кризе и стресове, али их функционалне решавају на конструктиван, а дисфункционалне на деструктиван начин.
Савремени родитељи проводе више времена са децом него претходне генерације и склони су тзв.”хеликоптер” родитељству, односно, претераном бдењу над својом децом. Приметан је и пораст страха код родитеља, често су оптерећени сваким кораком детета, сваким поступком, све из жеље да буду савршени родитељи и да заштитет дете од свих стресова. Нити постоји савршен родитељ, нити се дете може потпуно заштитити (а то није ни добро за нега самог). Превише мешања родитеља негативно утиче на дечји развој те је веома важно проналажење праве мере родитељске укључености и дозволити деци иницијативу, и оспособити их да самостално регулишу пажњу, емоције и понашање.
- За пословне људе бројни су изазови, а ментална снага, међуљудске комуникације, лични развој, свакодневни стресови … каква су ту искуства и могућа психолошка подршка стручног савентика, психолога?
Оно што нам на путу успеха најчешће прави проблем јесу недостатак самопоуздања, осећај кривице, несигурност, самокритика, брига, прокрастинација, предрасуде, потреба за туђим одобрењем, разна уверења која нас ограничавају и све то изискује лични рад и развој. Активно слушајте друге како бисте их разумели, постаните свесни свог властитог процеса размишљања и утицаја који он има на ваше акције и понашање. Промотрите своје окидаче и узрокее размишљања. Не очекујте савршене околности, већ искористите то што имате, оно са чим располажете. Верујте у себе. Не инсистирајте на позитивним мислима, јер то може бити једнако штетно као и претерано негативно размишљање. Дозволите себи читав опус разних емоција, људска смо бића, не роботи и у реду је имати лош дан. И више лоших дана. Боље се упознајте и радите на себи. Одржавајте везу између прошлог знања и онога што радите данас, учите, маштајте.
- За свакога од нас, две категорије, самопоуздање и емоционалне тешкоће јесу нешто што нам живот чини, како коме, радост или тугу у свакодневном животу и раду
Добра вест је да самопоуздање није урођена особина, већ се на њему може радити, и никада није касно Ј. Емоционалне тешкоће јесу свакодневне, број „погођених“ стресом стално расте што представља озбиљан проблем, јер се итекако одражава и на физичко здравље (бол у мишићима, мигрене, опадање косе, појачано знојење, пад имунитета што води чешћем разбољевању, гојазност, отежано памћење итд.). Ослушкујте своје тело. Направите паузу.
[цаптион ид=“аттацхмент_2721″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“592″]
Андјела Несиц[/caption]
- У новом добу, када је тешко одредити шта преовладава у потрошачком друштву – ИМАТИ или БИТИ, где често ЕГО, јурњава за материјалним добрима „уме да поједе“ похлепне жеље, сујету, завист, љубомору …сигурно да у Вашем професионалном раду наилазите на многе људске, личне и професионалне приче, судбине, неостварене жеље, туге …
Одговор на питање шта нас чини срећним већ вековима покушавају да пронађу психолози, филозофи, социолози… И док је Сигмунд Фројд тврдио да је “срећан онај ко може да воли и ради”, неки од филозофа су сматрали да осећање среће зависи од количине позитивних диживљаја које смо искусили током живота, као и да нас спољни догађаји сами по себи не усрећују, већ наша интерпретација тих догађаја. Многе студије су показале да материјалне ствари доносе само краткотрајна задовољства. На сваки добитак, успех, прво се јави еуфорија, а након тога, студије су показале, после одређеног времена, човек се врати свом дотадашњем функционисању. Заправо, највеће задовољство и срећу можемо пронаћи у квалитетним међуљудским односима, односима са партнером, породицом, пријатељима, јер нам ти односи пружају емоционалну размену. Како је и сам наш Душко Радовић умео да каже “Пре него што кренете да тражите срећу, проверите- можда сте већ срећни”.
- Велико Вам хвала што сте своје искуство поделили са нашим читаоцима. Молимо Вас за завршну поруку и охрабрење свима којима стручно знање, разговор и савет медицинског мастер психилога могу да помогну да буду здравији, снажнији, отпорнији, радоснији, срећнији и свакако, како да комуницирају са Вама?
[цаптион ид=“аттацхмент_2722″ алигн=“алигнноне“ wидтх=“427″]
Андјела Несиц[/caption]
Одржавајте комуникацију једни са другима, будите физички активни, пронађите начин да се опустите, удовољите себи, радите оно што волите. Ментално здравље је крхкије него што можемо да замислимо, зато је важно сачувати га стабилним у овом неизвесном времену. Мислите на себе.
Хвала и Вама што сте се осврнули на тему менталног здравља како би и они мање храбри добили одговоре на питања која се често не усуђују ни да поставе. Посетите моју Инстаграм страницу психолог_уз_вас, где се увек можете више информисати о проблемима које вас муче, ваша питања су увек добродошла, а онлине начин рада нам омогућава да ступимо у контакт ма где год се налазили. Такође, можете ме контактирати и путем е-маила andjela.nesic@outlook.com а ја ћу се потрудити да у најкраћем року одговорим.
