Na liturgiji u Lazarevu subotu Crkva slavi Hrista kao Vaskrsenje i Život koji je, podigavši Lazara, potvrdio opšte vaskrsenje ljudskog roda i pre svog stradanja i smrti.
„Da bi nas uverio u opšte vaskrsenje Ti si, Hriste Bože, pre svoga stradanja, vaskrsao Lazara iz mrtvih. Zato i mi, kao deca, noseći znake pobede, kličemo Tebi, pobedniku smrti: Osana sa visina! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! (tropar)
Hristos radost, istina i svetlost svih, život sveta i vaskrsenje, javio se onima koji su na zemlji svojom blagošću, i bio je slika vaskrsenja, dajući svima božansko otpuštanje(grehova).“ (kondak)
Na svetoj Liturgiji u Lazarevu subotu stihovi o krštenju iz poslanice Galatima: Koji se god u Hrista krstiste u Hrista se obukoste (3, 27) zamenjuju Trisvetu pesmu, uključujući time vaskrsni karakter ovoga slavlja i činjenicu da je Lazareva subota nekada bila među nekoliko velikih dana u pravoslavnoj crkvenoj godini kada su krštavani katihumeni.
Jevanđelje na Lazarevu subotu
Beše pak neki bolesnik, Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i Marte, sestre njene. A Marija, čiji brat Lazar bolovaše, beše ona koja pomaza Gospoda mirisom i obrisa noge njegove svojom kosom, Onda sestre poslaše k njemu govoreći: „Gospode, evo boluje onaj koga ti ljubiš.” A kada ču Isus, reče: „Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božiju, da se Sin Bož i proslavi kroz nju.” A Isus ljubljaše Martu i sestru njezinu i Lazara. Pa kada ču da je bolestan, tada ostade dva dana na mestu gde beše. Posle toga reče učenicima: „Hajdemo opet u Judeju.” Rekoše mu učenici: „Ravi, sad Judejci tražahu da te kamenuju, pa zar opet ideš onamo?” Isus odgovori: „Nije li dvanaest časova u danu? Ko danju ide ne spotiče se, jer vidi svetlost ovoga sveta; A ko ide noću spotiče se, jer nema svetlosti u njemu. Ovo kaza, i potom im reče: „Lazar, prijatelj naš, zaspao je, no idem da ga probudim.” Onda rekoše učenici njegovi: „Gospode, ako je zaspao, ustaće.” A Isus im beše rekao za smrt njegovu, oni pak mišljahu da govori o počinku sna. Tada im Isus reče otvoreno: „Lazar umre. I milo mi je zbog vas što nisam bio onde, da verujete; nego hajdemo njemu.” Onda Toma, zvani Blizanac, reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da pomremo s njim.” Kada pak dođe Isus, nađe ga, a on već četiri dana u grobu. A Vitanija beše blizu Jerusalima oko petnaest stadija. I mnogi od Judejaca behu došli Marti i Mariji da ih teše za bratom njihovim. Kada pak Marta ču da Isus dolazi, iziđe pred njega, a Marija seđaše doma. Onda reče Marta Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, ne bi umro brat moj. Ali i sada znam, da što god zaišteš u Boga, daće ti Bog.” Reče joj Isus: „Vaskrsnuće brat tvoj.” Marta mu reče: „Znam da će vaskrsnuti o vaskrsenju u poslednji dan.” Isus joj reče: „Ja sam vaskrsenje i život: koji veruje u mene ako i umre, živeće. I svaki koji živi i veruje u mene neće umreti vavek. Vjeruješ li ovo?” Reče mu: „Da, Gospode! Ja verujem da si ti Hristos Sin Božiji koji dolazi u svet.” I ovo rekavši, otide te zovnu tajno Mariju, sestru svoju, rekavši: „Učitelj je došao i zove te.” Ona, kako ču, ustade brzo i otide k njemu. Jer Isus još ne beše došao u selo, nego beše na onom mestu gde ga srete Marta. A Judejci, koji behu sa njom u kući i tešahu je, kad videše Mariju da brzo ustade i iziđe, pođoše za njom govoreći da ide na grob da plače ondje. A Marija, čim dođe gdje beše Isus i vidje ga, pade pred noge njegove govoreći mu: Gospode, da si ti bio ovdje, ne bi umro moj brat. Onda Isus, kad je vide gde plače, i gde plaču Judejci koji dođoše s njom, potrese se u duhu i sam se uzbudi, i reče: „Gde ste ga metnuli?” Rekoše mu: „Gospode, dođi da vidiš.” Isusu udariše suze. Onda Judejci govorahu: „Gle, kako ga ljubljaše.” A neki od njih rekoše: „Ne mogaše li ovaj koji otvori oči slepome učiniti da i ovaj ne umre?” A Isus se opet potrese u sebi, i dođe na grob. A to beše pećina, i kamen ležaše na njoj. Isus reče: „Sklonite kamen!” Reče mu Marta, sestra umrloga: „Gospode, već zaudara; jer je četiri dana u grobu.” Reče joj Isus: Ne rekoh li ti da ako veruješ, videćeš slavu Božiju? Tada skloniše kamen gde ležaše mrtvac. A Isus podiže oči gore, i reče: „Oče, blagodarim ti što si me uslišio! A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me ti poslao.” I ovo rekavši, viknu gromkim glasom: „Lazare, izađi napolje!” I izađe umrli uvijen po rukama i nogama pogrebnim povojima, i lice mu ubrusom povezano. Isus im reče: „Razdrešite ga i pustite neka ide.” Onda mnogi od Judejaca koji behu došli Mariji, videvši šta učini Isus, poverovaše u njega.
