Zdravlje

Intervju sa Doc. dr Sinišom Dučićem, Univerzitetska dečija klinika TIRŠOVA Beograd

22/12/2021

14022

Redakcija „Diaspora media group“ posetila je Univerzitetsku dečiju kliniku TIRŠOVA u Beogradu gde smo imali prijem i razgovor sa vrunskim medicinskim stručnjacima-lekarima, Gen. direktorom Doc. dr Sinišom Dučićem specijlistom dečije hirurgije i ortopedije i sa Prim. mr. sci. med. dr Aleksandrom Jokićem – Predsednikom Upravnog odbora UDK Tiršova, specijalistom fizijatrije i balneologije – v.d. direktorom Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača, na fotografiji:

Univerzitetska dečja klinika u Beogradu je osnovana 1924. godine, a otpočela je svoj rad januara meseca 1925. godine. Njen prvi upravnik i rukovodilac nastave pedijatrije bio je profesor dr Franc Gröer, jedan od istaknutih saradnika bečke pedijatrijske škole profesora dr Pirquet-a. Odlaskom prof. dr Gröer-a 1926. godine, na čelo Dečje klinike i katedre za pedijatriju na Medicinskom fakultetu u Beogradu dolazi profesor dr Matija Ambrožić, takođe đak bečke pedijatrijske škole. Došavši kao prvi čovek buduće institucije znanja i najznačajnije dečje bolnice u regionu, profesor dr Matija Ambrožić praktično je preuzeo istorijsku odgovornost za razvoj pedijatrije kod nas. Njegova ideja bila je da se objedine kurativna, preventivna i socijalna pedijatrija. Posledica realizacije ove, za to doba posve originalne ideje, bilo je obezbeđivanje svestranog fizičkog, psihičkog i socijalnog razvoja dece u Srbiji.

U toku prve tri godine rada, Dečja klinika je bila smeštena u privatnoj zgradi u ulici Kneza Miloša i raspolagala je sa četiri prostorije, u koje su bile smeštene: dečja ambulanta, laboratorija i biblioteka. Ležećih bolesnika nije bilo, a predavanja za studente održavana su u amfiteatrima drugih institucija. Zauzimanjem prof. dr Ambrožića, Dečja klinika je 1928. godine dobila svoje nove privremene prostorije u zgradi Zavoda za zdravstvenu zaštitu majke i dece, čiji je upravnik bio sam prof. dr Ambrožić. U toj novoizgrađenoj drvenoj baraci, pored ambulante i tri lekarske sobe za pregled i rendgenom, klinika je raspolagala i sa tri sobe sa 25 kreveta za ležeće bolesnike, kao i učionicom za nastavu. U ambulantnim prostorijama, takođe je bio smešten prvi Dečji dispanzer u Beogradu, čiji je šef bila dr Smilja Kostić-Joksić. Već 1930. godine, Klinici je bio priključen i Dom materinskog udruženja, izgrađen u ulici Vojvode Milenka. Kao prvi rukovodilac ovog Doma bio je imenovan docent dr Uroš Ružičić.

Delokrug medicinskog rada i stručnog rukovođenja prof. dr Ambrožića obuhvatao je i odeljenje novorođene dece na Ginekološko-akušerskoj klinici, kao i Dečji dispanzer u Brankovoj ulici, Opštinsko cavetovalište za decu na Čukarici i Radničko obdanište za odojčad i malu decu u Ulici Miloša Pocerca. Na taj način, prof. dr Ambrožić je preko svojih saradnika ostvario jedinstvenu službu socijalne, preventivne i kliničke pedijatrije. Prvi lekari tadašnje Pedijatrijske klinike i saradnici prof. dr Ambrožića bili su, pored pomenutih: dr Milivoje Sarvan, kao šef Ambulante, dr Jovanka Žujović i dr Borivoj Tasovac, kao asistenti klinike, dr Žika Marković, dr Vlastimir Ivković i dr Stanija Pavlović, kao lekari Zavoda za zaštitu majke i dece.

Prvo odeljenje dečje hirurgije je otvoreno 1924. godine u okviru Opšte državne bolnice. Osnivač ovog odeljenja bio je dr Dimitrije Jovčić, francuski đak, prvi školovani dečji hirurg u Srbiji. Prof. dr Ambrožić je veoma brzo shvatio da je razvoj pedijatrije usko vezan za razvoj dečje hirurgije. Njegovom zaslugom je počela izgradnja nove Dečje klinike sa 180 postelja za bolesnike, od kojih je 80 bilo namenjeno za odeljenje dečje hirurgije. Izgradnja je započeta 04.10.1936. godine Kraljevskim Ukazom Kralja Petra II Karađorđevića i pod najvišom zaštitom Njenog Veličanstva Kraljice Marije. Izgradnja sadašnje zgrade Klinike u Tiršovoj ulici br. 10 bila je završena 1940. godine prema projektu arhitekte Milana Zlokovića, prema do tada najvišim evropskim kriterijumima za dečju bolnicu, a po uzoru na jednu parisku dečju bolnicu. Ovaj objekat je predstavljao najčistiji oblik srpskog modernističkog pokreta i bio jedan od najvažnijih repera beogradske moderne arhitekture.

Početkom 1941. godine započet je rad u ambulanti na jednom od odeljenja nove Dečje klinike, koja je očekivala dobijanje inventara za naknadno otvaranje ostalih odeljenja. Dalji razvoj klinike prekinuo je Drugi svetski rat. Aprila 1941. godine zgrada Klinike bila je teško oštećena u bombardovanju, ali je nakon tri meseca osposobljena za rad. Pedijatrijaska klinika je zadržala samo jedno odeljenje od 35 kreveta, ambulantu, dispanzer i savetovalište za odojčad, dok je ostali prostor ustupljen Ginekološko-akušerskoj klinici, Prvoj i Drugoj internoj i Propedevtičkoj klinici, čije su zgrade ostale razorene.

Po završetku rata za upravnika Pedijatrijske klinike ponovo je postavljen prof. dr Matija Ambrožić, a svi njegovi raniji saradnici vratili su se na svoje ranije poslove. Oštećena zgrada ubrzo je bila osposobljena za rad. Posteljni fond Klinike je povećan na 90 kreveta, a 1947. godine na 125 kreveta, sa tri stacionarna odeljenja. Takođe su u to vreme otvorene hematološka i biohemijska laboratorija, uređena je apoteka klinike, a kasnije i laboratorija za bakteriološka ispitivanja. Preuređeni su bolesnička kuhinja, dijetetska i mlečna kuhinja i rendgen kabinet. U toku 1947. godine prema ranije načinjenom planu, Dečja hirurška klinika je preseljena u zgradu Pedijatrijske klinike. Upravnik je bio profesor dr Dimitrije Jovčić. Prvi put u istoriji srpske medicine pedijatrija i dečja hirurgija su bile pod istim krovom. Već 1948. godine dečja hirurgija je uvrštena u nastavni program redovnih studija u okviru predmeta hirurgija, i to najpre na Katedri za pedijatriju, da bi od 1962. godine do danas bila deo Katedre za hirurgiju. Hirurška klinika je imala odgovarajući broj postelja, dve operacione sale i ambulantu.

Od 1960. godine, posle penzionisanja prof. dr Matije Ambrožića, upravnik Univerzitetske dečje klinike postaje prof. dr Borivoje Tasovac, a šef Katedre za pedijatriju prof. dr Uroš Ružičić.

Zgrada Dečjih klinika, uz materijalnu pomoć Izvršnog Veća SR Srbije i Univerziteta u Beogradu, renovirana je 1960-1961. godine. Broj postelja ponovo je povećan na 174 na pedijatriji i 141 krevet na dečjoj hirurgiji. Dečja hirurgija dobila je još jednu operacionu salu, odeljenje rehabilitacije i veće ambulantne prostorije. Pedijatrijska klinika je dobila novo odeljenje za odojčad sa 40 kreveta, novi prostor za biohemijsku, bakteriološku i hematološku laboratoriju, novo odeljenje za hitan prijem pri pedijatriskoj ambulanti, EKG kabinet i laboratoriju za respiratornu fiziologiju.

Univerzitetska dečja klinika ima 13 organizacionih jedinica u okviru pedijatrije, 11 u okviru dečje hirurgije, i po 5 u sklopu zajedničkih medicinskih i nemedicinskih službi. Klinika ima ukupno 697 zaposlenih. Od ukupno 128 lekara, 41 su i nastavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, od kojih su 16 profesori Univerziteta. Više od 100 lekara u okviru raznih specijalizacija je u svakom trenutku na našoj klinici.

Danas se na klinici godišnje izvede oko 70000 pregleda na pedijatriji i oko 55000 na hirurgiji. Godišnje se izvede oko 7000 operacija, od čega šak 200 kardiohirurških. Iskorišćenost bolničkih kapaciteta je 77% na hirurgiji i 78% na pedijatriji.

I svakim danom težimo da napredujemo i budemo bolji u svim aspektima!

Hvala Prim. mr. sci. med. Aleksandru Jokiću na inicijativi da posetimo UDK Tiršova i snimimo intervju, hvala Doc. dr Siniši Dučiću na ljubaznom i profesionalnom prijemu, u 2022.g. želimo svako dobro u radu Univerzitetskoj dečijoj klinici TIRŠOVA u Beogradu.

http://tirsova.rs/