Новогодишњи и Божнићни интервју са Арно Гујоном, амбасадором доброте, хуманости и патриотизма

04/01/2022

4344

Поводом Новогодишњих и Божићних празника у Србији, региону и свету, Диаспора Медиа Гроуп емитује видео-репортажу, интервју са господином Арно Гујоном

Рођен је 1985. године у Греноблу (Француска). Основно образовање завршио је у родном граду Жариу а средње у Визилу. Са 22 године, стекао је звање мастерс инжењера заштите животне средине на Политехничкој школи Универзитета у Греноблу. Похађао је мастер политикологије на Факултету политичких наука у Београду, смер „Политички систем Србије и институције”, 2012. године.

Његов хуманитарни рад започиње оснивањем 2004. године хуманитарне организације „Солидарност за Косово”, која је основана као реакција на антисрпске погроме који су 17. и 18. марта 2004. погађали цело Косово и Метохију. Дошао је први пут у Србију 2005. године са братом Бертраном и двојицом пријатеља са хуманитарном помоћи скупљене у Француској. Мала студентска организација браће Гујона брзо је израсла у једну од највећих хуманитарних организација која делује на простору Балкана.

Са српском породицом на Косову и Метохији
Са подршком од преко 12 000 донатора из целе Француске, и без иједне државне или европске субвенције, „Солидарност за Косово” је организовала преко 44 шлепера хуманитарне помоћи и финансирала у сарадњи са Епархијом рашко-призренском више десетина пројеката у области школства, здравства и пољопривреде. Организација је на терену препозната по својим самоодрживим пројектима који омогућавају људима да живе од свог рада, а не од хуманитарне помоћи. У сарадњи са Народним кухињама Мајка Девет Југовића, финансирала је изградњу пет фарми, једне млекаре, једне фабрике за пастеризацију воћа и поврћа, поставила десетине пластеника и купила стотине животиња попут крава, оваца и коза, као и пољопривредне машине за мештане енклава.

Рад са децом и хуманитарни пројекти за децу су такође један од приоритета НВО „Солидарност за Косово”. Од 2012. до данас, реновирала је 34 школе, водила стотине деце први пут на море и помогла раду два породилишта, једне болнице и четири дома здравља.[3]

Укупна вредност помоћи коју је „Солидарност за Косово” пружила социјално угроженим породицама које живе у енклавама на Косову и Метохији прелази 5,5 милиона евра.

Од 2007. до 2010. године радио је као инжењер у неколико фирми у Паризу, Бордоу, Каиру и Зворнику (Република Српска).

2011. године постао је директор француске Хуманитарне организације „Солидарност за Косово” коју је основао 2005. године, док је био студент.

2016. у Београду је основао Удружење Иницијатива за наталитет и останак младих у Србији (ИНОМС), с циљем да кроз позитивне и успешне примере из Србије, као и уз демистификацију идеализованог живота у иностранству, подстакне младе да остану у Србији.

Решењем Владе Републике Србије од новембра 2020. године именован је за в.д. директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.

Објавио је књигу „Сви моји путеви воде у Србију” на српском језику о разлозима који су га навели да се ангажује за Србе на Косову и Метохији и да након тога повеже своју судбину са судбином Срба настанивши се у Београду. Учествовао је у писању и објављивању три књиге на француском језику о Србији и Косову и Метохији :

2013. Ау цœур де л’Еуропе Мартyре (Éдитион Л’Аге д’Хомме)
2016. Пеуплес персéцутéс д’Ориент (Éдитион ду Роцхер)
2020. À ла Сербие (Ун Инфини Церцле Блеу)

Снимио је документарни филм „Косово, хришћанство у опасности” о животу Срба на Косову и Метохији који је, поред РТС-а, емитован и на француској телевизији КТО.

На основу заслуга у свом хуманитарном раду, добио је држављанство Србије 2015. године. Добитник је и других признања и одликовања:

2012. Специјална плакета за најплеменитији подвиг године, коју додељује компанија „Новости”
2016. Златна медаља за изузетне заслуге у области хуманитарног рада, којом га је одликовао председник Републике Србије Томислав Николић
2017. Награда „Бранислав Мане Шакић” за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима.
2018. Орден Светог владике Николаја, највише одликовање Епархије шабачке „због велике љубави према српском народу на Косову и Метохији и хуманитарног рада”
2018. Орден Светог Саве првог степена „за делотворну љубав показану свесрдним и несебичним залагањем у прикупљању и пружању неопходне материјалне и финансијске помоћи за нашу Свету Цркву и страдални народ на Косову и Метохију, као и за истрајно сведочење истине о животу нашег народа у овој српској покрајини”.
2018. Повеља Витеза Светосавског пацифизма Министарства спољних послова Републике Србије за хуманитарни рад на Косову и Метохији као и за залагање у Француској за промену слике о Србији.