U vreme kad su Sirijom vladali bezbožni saraceni, u gradu Ramelu, postojala je crkva od kamena posvećena svetom Đorđu.
Jednom, u crkvu uđe ugledni Saracen sa svojom pratnjom i videvši sveštenika kako se moli pred ikonom svetog Đorđa, poče da se ruga svešteniku što se klanja dasci, pa zatraži od pratioca luk i strelu kako bi njome prostelio ikonu. Donesoše mu brzo šta je tražio i on usmeri luk i strelu ka ikoni i odape. Strela poleti, ali zatim se okrete prema Saracenu i zabode mu se u ruku.
On izađe iz crkve i ode kući, a ruka mu oteče i nadu mu se kao balon. Od strašnih bolova nije imao mira, ruka mu je bila u sve gorem stanju, pa se na kraju obrati za pomoć i onom svešteniku iz crkve. On ga primi, pouči ga svetoj hrišćanskoj veri i reče mu da na zid postavi ikonu svetog Georgija i da pred njom upali kandilo koje treba da gori celu noć,a ujutru, biz ikakve sumnje da namže ranjenu ruku uljem iz kandila, verujući u pomoć svetitelja. Rano ujutru, on učini kako mu je sveštenik rekao i ruka mu ozdravi a bol sasvim nestade.
U velikom ushićenju, on pozva sveštenika, kako bi više saznao o svom izbavitelju Georgiju. Zadivljen životom velikog mučenika, on silno požele da bude kršten . Sveštenik se u početku opirao, plašeći se reakcije ostalih Saracena, ali na veliko navaljivanje, prihvati i krsti ga. Saracen, izađe i poče po ulicama da slavi Jednog Boga i Njegovog velikog ugodinika Georgija. Brzo se okupiše Saraceni i uhvatiše ispovednika, besno ga isekoše na komade, a on se, po uzoru na silno zavoljenog Georgija, udostoji mučenickog venca Hristovog.
