Posle vaskrsenja Isus nije više živeo sa svojim učenicima kao pre smrti. Ispunjen slavom svoje božanske prirode, on se povremeno na različitim mestima javljao svom narodu, uveravajući ga da je to zaista on, živ u slavi u svom vaskrslom telu.
Četrdeset dana od svojih stradanja Isus se vazneo na nebo da bude u slavi s desne strane Oca. Hristovo vaznesenje je njegov poslednji fizički odlazak iz ovoga sveta po vaskrsenju. Time je zvanično na ovom svetu ispunjena njegova uloga Spasitelja Mesije. Toje njegov slavni povratak Ocu koji ga je poslao u svet da izvrši delo koje mu je on zadao.
i podigavši ruke svoje blagoslovi ih. I dok ih on blagosiljaše, odstupi od njih i uznošaše se na nebo. A oni…se vratiše u Jerusalim sa radošću velikom ( Lk.24.50-2)
Crkveno proslavljenje praznika vaznesenja, kao i svih sličnih praznika, nije samo podsećanje na jedan događaj iz Hristovog zivota. Zaista samo vaznesenje ne treba razumeti kao neki natprirodni događaj odlaženja jednog čoveka na nebesa. U Svetom pismu, naglašava se Hristov fizički odlazak i njegovo slavoslovlje sa Bogom Ocem, velika radost njegovih učenika kada im je obećao Duha Svetog koji treba da dođe i osigura Gospodnje prisustvo uz njih, omogućavajući im time da ga svedoče do kraja veka.
Tomas Hopko: Pravoslavna vera
