Iz Ohridskog prologa:
Kada se Presvetoj Devi navrši jedanaest godina prebivanja i služenja pri hramu Jerusalimskom, i četrnaest godina od rođenja — kada, dakle, stupi u 15-tu godinu života, saopštiše joj sveštenici, da po zakonu ona ne može više ostati pri hramu, nego treba da se obruči i stupi u brak. No kako veliko iznenađenje za sve sveštenike bi odgovor Presvete Deve, da je se ona posvetila Bogu i da želi ostati devojkom do smrti ne stupajući ni s kim u brak! Tada po promislu i vnušenju Božijem prvosveštenik Zaharija, otac Pretečev, dogovorno sa ostalim sveštenicima, sabra dvanaest bezženih ljudi iz plemena Davidova, da bi jednome od njih uručili Devu Mariju na čuvanje devojaštva njenog i staranje o njoj. I bi uručena starome Josifu iz Nazareta, koji joj beše i srodnik.U domu Josifovom Presveta Deva produži živeti isto kao i u hramu Solomonovom, provodeći vreme u čitanju Svetog Pisma, u molitvama, bogorazmišljanju, postu i ručnom radu. Gotovo nikad iz kuće ne izlažaše, niti se interesovaše svetskim stvarima i događajima. Malo je s kim uopšte govorila, i nikad bez naročite potrebe. Najčešće je u kući opštila sa dvema kćerima Josifovim.
No kada se navrši vreme prorečeno Danilom prorokom, i kada Bog blagovoli ispuniti obećanje svoje izgnanom Adamu i prorocima, javi se veliki arhangel Gavril i reče joj:
Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se. Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim zavjek i carstvu njegovu neće biti kraja.
